Стогодишњица Руске Православне Заграничне Цркве
У Београду и Сремским Карловцима од 23. до 25. новембра 2021. године одржана Међународна научна конференција „Везе времена – закључци и преспективе – ка једном столећу Руске Заграничне Цркве“
Почетак научног скупа се поклопио временски са оним данима рада Првог руског свезаграничног црквеног сабрања које је пре тачно једно столеће одржано у Сремским Карловцима од 21. новембра до 3. децембра 1921. године. Организатори научне конференције су Архив Српске Православне Цркве и „Историјске студије Руске Православне Заграничне Цркве“ предвођене ђаконом др Андрејем Псаревим, професором црквене историје у Џорданвилској Семинарији.
Напори саорганизатора су имали благослов Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве и првојерарха Руске Православне Заграничне Цркве Митрополита источноамеричког и њујоршког г. Илариона. Окупљање и радне сесије од 24. новембра одржавале су се у Богословији Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, благодарећи Његовом Преосвештенству Епископу сремском г. Василију и ректору тог најстаријег богословског училишта у Срба протојереју мр Јовану Милановићу.
Научно саборовање је отворио Његово Преосвештенство викарни Епископ хвостански г. Јустин прочитавши поздравно слово Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. Проректор Кијевске духовне академије кандидат историјских наука Владимир Бурега прочитао је поздравно слово Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија, а касније су прочитани поздравни говори Његовог Високопреосвештенства Митрополита источноамеричког и њујоршког г. Илариона и декана Светотројицке духовне семинарије из Џорданвила др Николаја Јурјевича Шидловског. Учесницима научне конференције се обратио Његово Високопреосвештенство Митрополит берлински и немачки г. Марко.
Конференција је организована у 8 сесија са укупно 23 реферата, од којих је тек 4 прочитано преко електронске платформе, што показује намере учесника и организатора да се конференцији придода на озбиљности и значају у складу са мерама заштите од пандемије коронавируса. Научни радови који су већ припремљени и предати за штампу обрађују егзодус руских избеглица, формирање Руске Православне Заграничне Цркве, односе Руске Заграничне Цркве и Српске Православне Цркве, архивско и културно наслеђе зарубежних Руса, канонско-правне импликације живота и рада Руске Цркве у иностранству, као и промене у њеном постојању у времену после Другог светског рата па све до краја 20. века.
На госте из Сједињених Америчких Држава, Канаде, Француске, Немачке, Словачке, Украјине и Русије, учеснике и акредитоване посетиоце, посебан утисак је оставио боравак у Српском Сиону – Сремским Карловцима, колевци и центру Руске Заграничне Цркве (1921–1944. године). У току научне конференције Архив Српске Православне Цркве посетио је г. Сергеј Викторович Шумило, кандидат историјских наука, проучавалац и одличан познавалац украјинских веза са Светом Гором, директор Међународног института Атоског наслеђа, разматравши могућност јачања научне сарадање између Архива Српске Православне Цркве, иницирану потписивањем Меморандума о заједничкој сарадњи. Том приликом у присуству колектива Архива Српске Православне Цркве г. Шумило је уручио директору др Радовану Пилиповићу одликовање Украјинске Православне Цркве за заслуге на културно-просветном пољу, орден Светог Нестора Летописца другог степена.
Јована Гогић