Свештеник. Представе о њему. Улоге. Теологија.

Колоквијум у Католичкој академији у Баварској 18.6.2018.

Међу неуобичајеним насловима се у немачким медијима може сусрести наслов као  што је овај ”Чему још свештеници?” Под сличним насловима је последњих година у јавности било речи о улози и смислу свештеничке службе, као и о очекивању хришћана од њих и, свакако, о богословској заснованости свештеничке службе.

Занимљиво је да се ова дискусија у немачкој јавности води посебно оштро и по овоме питању се учесници у дискусијама снажно разилазе. Узроци томе су вероватно вишеструки – од недостатка кандидата за свештеничку службу, преко услова за тај призив, још недовољно извучених консеквенци након структуралних промена у римокатоличким бискупијама, али и последица педосексуалних злоупотреба унутар католичког клира.

У којој мери су Други ватикански концил и богословска пракса изменили профил свештеничког призива, некадашњег непатвореног proprium(а) сакредоталног, апостолског прејемственог достојанства? У међувремену постоје упоредо различите генерације свештеника у бискупијама.

О овој теми су у оквиру једног целодневног колоквијума расправљали професори др Јозеф Фрајтаг, професор Догматике на Универзитету у Ерфурту; проф. др Отмар Фукс, професор Практичне теологије на Универзитету у Тибингену; Петрик Шварц, новинар хамбуршког недељника «Die Zeit“, уредник додатка „Christ & Welt“; Херман Вирдингер, омилитички и катихетски инструктор при бискупији Минхен-Фрајзинг, као и проф. др Лудвиг Медл, умировљени професор Хришћанске духовности и Омилитике на универзитетима у Ејхштету и Минхену.

Ова дискусија се односила, пре свега, на улогу римокатоличког свештенства у секуларном свету.

Протојереј-ставрофор Зоран Андрић (Минхен)