Светосавска трибина у Степању

У недељу, 24. јануара 2016. године, у Степању (парохија бајевачка), у част надолазећем празнику Светог Саве одржана је Светосавска трибина. Окупљање овакве врсте је прво у овој парохији у последњих неколико година, а ова трибина је прва у низу предстојећих у епархији поводом Савиндана. У присуству архијерејског намесника тамнавског протојереја-ставрофора Митра Миловановића, свештеника из Ваљева и Лајковца, вероучитеља, књижевника и верног народа, а на иницијативу пароха храма Преноса моштију Светог Николаја у Степању, протонамесника Зорана Марковића, уприличена је ова свечаност. Трибину под називом "Свети Сава у народним причама и веровањима", одржала је Неда Несторовић, дипломирани теолог.

На самом почетку је отпевана химна Светом Сави, после чега је почело предавање. Тема је обухватала стварање и развој светосавског култа,теме народних прича и песама у којима је Свети Сава представљен, као и историјски аспект Савине личности.

Свети Сава је једна од најважнијих и најсветлијих личности наше историје и духовности. Много тога је Сава био: духовник и аскета, први српски архиепископ, учитељ, просветитељ, ктитор, миротворац, дипломата, законодавац, књижевник... Све ове улоге су подједнако важне, али се увек некако издваја та улога просветитеља. Њена суштина је Савино учење, преношење и проповедање живе вере, живог Христа, Цркве и Јеванђеља. Он је заиста просветио своју отаџбину и народ, напојивши се на извору Православља, Светој Гори и одатле кренувши у ширење своје мисије.

Култ Светог Саве се развио још за време његовог живота. Сава је својим човекољубљем и залагањем на многим пољима допринео томе.Он је заиста био „човек из народа“. Кретао се међу народом, подучавао га, саветовао, помагао. Био му је духовни и световни вођа. Култ се још више ширио после Савине смрти, а највише се развио у време турске владавине и после спаљивања његових моштију на Врачару 1594. године. Услед страха од немаштине, глади, Османлија, у народ се у то време увукао и суштински страх који га је нагонио да размишља о смислу свог постојања. Тражио је народ свој духовни и морални ослонац. Оваква врста „расположења“ је довела да се створени култ о Сави пренесе и у народне приче и песме. Личност Светог Саве стога снажно улази у народно биће, али по правилима самог народа. Приче и песме су обликоване онако како је то народу одговарало и неке од њих свакако не одражавају истиниту делатност Светог Саве, већ су прожете фантастичним догађајима и маштом па добијају облик легенди и митова. Сава је посматран као неко ко живи по планинама и пећинама, ко је свемоћан, ко путује у пратњи вукова носећи штап у руци. Свему поучава свој народ за који је одговоран. Представљен је као онај који и благосиља и кажњава. Био је и праведан и строг. Заштитнички се односио према сиромашнима. Болесне је оздрављао, великодушне награђивао, лење чинио вреднима. Саветовао је људе како да сопственим учењем и радом лични живот преобрате на пут радости и успеха.

Свети Сава је био и остао морални и духовни стуб нашег народа. Најславнији период српске историје је утемељен на његовим делима. Њему дугујемо спознање сопственог идентитета и зато га не смемо свести само на школску славу и сећање једном годишње, без тога да младима, а и осталима, говоримо о суштинској вези српске просвете са Православљем, духовношћу и моралом на челу са Црквом као мајком школства, вере, културе и писмености код Срба. "Јер, Савина жеља за живота беше да буде мученик из љубави према Христу. Та жеља му се и испунила. Тако, са осмехом победника, Сава опрости Синан-паши и благослови свој српски народ речима из Псалма : Господ је на мојој страни. Ја се нећу плашити. Шта човек може мени да учини? (Пс 118, 6)" (Из књиге Светог владике Николаја, "Живот Светог Саве")

Након предавања је уприличена приредба најмлађих чланова. Отпеване су духовне песме уз пратњу Благомира Тешића на гитари, а рецитације су извели Марија Живановић, Невена Пантелић и Здравко Марковић.

Неда Несторовић, дипломирани теолог

Извор: Епархија вављеска