Такве вјере ни у Израиљу не нађох

Филм "Такве вјере ни у Израиљу не нађох“, који је рађен у продукцији манастира Острог, представљен је 14. јануара 2016. године у просторијама Друштва црногорско-руског пријатељства "Свети Георгије“ у Никшићу. Ријеч је о краткометражном филму који приказује исповијест о исцјељењу младе Софије, муслиманке из Башкирије у Русији. Она је у поодмаклој фази болести осјетивши призив Господа, Пресвете Богородице и Светог Василија Острошког, дошла у манастир Острог, гдје је и примила свету тајну крштења, а потом молећи се Богу и Светом Василију доживјела оздрављење.

О филму су, овом приликом, говорили Радисав-Рајо Јеврић, аутор, и јеромонах Сергије (Рекић), сабрат Острошке светиње. "Већ седам-осам година се бавим трагањем за одразом љубави Божје и Божје милости, покушавајући да ухватим тај одраз на лицима људи који долазе у манастир Острог. Први резултат тог трагања је овај филм за који је наслов дао наш Митрополит г. Амфилохије. Филм је сниман четири године и то су четири доласка наше сестре у Христу Софије, које сам биљежио“.

"Мислио сам да је ово филм о још једном чуду Светог Василија, о још једном исцјељењу, али сам схватио да иза те приче постоји нешто много веће и дубље од чуда Светог Василија, а то је бескрајна љубав коју ова млада жена осјећа према Светитељу и према Господу. Тај њен преображај, њено преумљење и улазак у љепоту православне вјере за мене је оно што је непроцјењиво“, казао је Јеврић.
Стварање филма, а потом и његов фестивалски живот, пратила су, према ријечима јеромонаха Сергија, чудеса, а прије свега благослов Светог Василија. Софија се исцијелила од своје физичке болести, што наравно јесте велико чудо Божје, али њено исцјељење, истакао је отац Сергије, јесте заправо спознаја Бога која је свакоме од нас потребна.

"Чудеса Божја нама људима и јесу једини прави доказ и свједочанство. Нама људима, који смо тварни, чудо је управо то што побјеђује поредак природе, што нам доказује присуство Бога, стварност Бога и гдје би човјек требао своју логику да подреди вјечној логици, односно Божјој стварности. У том филму ништа није наше, можда само пропусти. Филм је створио Бог и Свети Василије, без Његовог дјела не би настао“.

"Софија, драга браћо и сестре, није једина жена која је боловала у Татарстану, нити у Русији, нити било гдје друго. Многи су боловали, али је Бог њену отвореност, њену чежњу за Богом наградио. Вјера је, дакле, наша најјача сила, наше најјаче оружје и из те вјере,понављам, могуће је очекивати чуда“, рекао је јеромонах Сергије.

У плану је, додао је Радисав Јеврић, да ураде и дугометражни филм, јер постоји преко стотину сати снимљеног материјала. "Овај филм је само једна од прича која се, на неки начин, отргла и постала засебан филм, али намјеравамо да правимо дугометражни филм у коме ће бити више прича. Снимао сам људе са разних крајева свијета од Мексика до Јапана, одакле све људи нијесу долазили, јер су имали призив да дођу у Острошку светињу. Снимљено је и доста потресних прича о исцјељењу дјеце“, навео је Јеврић.

Филм "Такве вјере ни у Израиљу не нађох“ приказан је чак четири пута у Русији, гдје је учествовао на престижним међународним фестивалима, на којима је освајао, исто тако, значајне награде: прву награду "Светог Сергија Радоњешког“, потом награду за најбољи филм о проналажењу вјере на 10. Фестивалу "Встреча“, који је одржан у фебруару 2015. у Обнимску (Подмосковље). На фестивалу "Златни витез“ у Севастопољу награђен је истоименом наградом из руку Николаја Бурљајева, великог руског глумца и редитеља. Ово остварење је учествовало и на руском фестивалу „Со земље“, а приказан је и на међународном фестивалу православног филмау Софији.

Представљање овог филмског остварења у Друштву црногорско-руског пријатељства је премијерно приказивање у Никшићу, граду у којем живи аутор Радисав Рајо Јеврић. Дипломирао је драматургију на Академији уметности у Београду, у класи нашег познатог драматурга Синише Ковачевића. Јеврић је режирао више представа у некадашњем Никшићком позоришту, подгоричком Додесту, Требињу и Сарајеву и био оснивач дјечијег позоришта "Мала крила“.

Филм је, на духовну радост публике, приказан у оквиру трибине "Свободијада“, коју организује Удружење књижевника Црне Горе.

Извор: Митрополија црногорско-приморска