Култура

Представљена књига „Исцелитељ свети Нектарије“

Дирљиво сведочанство о Светом Нектарију Егинском Чудотвороцу

Са благословом Патријарха српског г. Иринеја и Епископа ваљевског г. Милутина, 2. априла 2019. године у Руском дому у Београду одржано је духовно вече у част Светог Нектарија Егинског и представљање књиге Исцелитељ свети Нектарије аутора свештеника Ненада Андрића из Ваљева.

На Благовести отварање музеја у манастиру Житомислић

На Благовести, 7. априла 2019. године, у манастиру Житомислићу код Мостара биће отворен музеј у којем ће бити изложена вредна манастирска ризница враћена после 27 година у ту светињу.

У музејској поставци коју ради проф. др Љиљана Шево налази се педесетак икона из периода од 16. до 18. века – дела српских, итало-критских и руских аутора. -Међу српским иконама најзначајније су `Житомислићке двери`, које се приписују иконописцу мајстору Радулу и оне на иконостасу дјело Георгија Митрофановића. Једна од важних је и икона Богородице из итало-критске групе коју је сликао Андреј Рицос и једна је од четири такве у свијету. Иконе су рестауриране и враћене у Епархију, каже за Срну игуман манастира Житомислић Данило Павловић.

Дан Педагошког факултета у Врању

Поводом обележавања Дана Педагошког факултета у Врању, који прославља 26 година постојања и рада, а уједно и обележавања Дана студената, 4. априла 2019. године у тој образовној институцији одржана свечана академија којој су присуствовали декани и професори факултета из земље и иностранства, градоначелник и председник Скупштине града, командант 4. бригаде Копнене војске, Епископ врањски г. Пахомије, бројни гости из јавног живота града.

Владика славонски Јован посетио Архив Војводине

Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски г. Јован посетио је 26. марта 2019. године Архив Војводине у Новом Саду. Том приликом, владику Јована је примио директор Архива др Небојша Кузмановић са сарадницима.

Циришка Библија

Са уводним текстовима, речником и девтероканонским списима (Zürcher Bibel mit Einleitungen, Glossar und deuterokanonischen Schriften)

Почев од последњег издања из 1931. прошло  је 88 година. У међувремену су библистика, историографија и филологија дошле до нових сазнања и оствариле велике напретке. Као што је и била традиција Циришке реформције, тако је и превод Библије био усмерен ка што већој верности изворним језицима текста – јеврејском и арамејском Старог Завета и грчком Новог Завета, при чему културне разлике између ондашњег и данашњег света нису насилно поравњиване.

Промоција књиге „Изложба облака“ Ивана Негришорца