Култура

Монах Георгије Круг, пророк нестворене лепоте

Од 14. мај до 30. јуна 2019. године приређује се изложба у Руском православном културном и духовном центру у Паризу - 1 quai Branly, Paris (7ème arrondissement), поводом 50-годишњице упокојења чувеног иконографа Георгија Круга.

То је прва изложба посвећена раду Георгија Круга, сликара који је емигрирао из Русије. Постао је монах одмах после рата под именом Георгије и живео је више од двадесет година у испосници Светог Духа, у самоћи шуме Рамбујеа. Пријатељ и помагач Леонида Успенског од њиховог састанка 1931. године, он је једнако учествовао у повратку традиционалној иконографији. Дубином своје инспирације и изузетним уметничким таленатом био је духовни индикатор за овај повратак у традицију.

In Memoriam: Петар Омчикус (1926-2019)

После дуже болести упокојио се велики српски сликар aкадемик Петар Омчикус. Један је од првих који је афирмисао српско православно фреско-сликарство са представницима Де Голове владе. Високо ценећи достигнућа изложбе православног фреско-сликарства у Паризу уврстио се у ред оних сликарских великана који припадају српској сликарској и духовној култури. Велики број портрета чланова Матице Српске у Новом Саду је урадио управо Петар Омчикус.

Дани Светог Василија у Никшићу: Од Његоша до литије градом

У Никшићу данас почињу традиционални Дани Светог Василија Острошког. Централни догађај биће Литургија и свечаност 12. маја на сам празник. Свети Василије помаже свима, без обзира на веру и нацију.

Традиционална манифестација „Дани Светог Василија Острошког“, која се две деценије организује, биће одржана од 7. до 12. маја у Никшићу. Њен почетак биће у знаку Петра Другог Петровића Његоша и промоције двојезичног издања, руско-српског, „Луче микрокозме“ и „Биљежнице“. Програмом је планирана изложба икона Свети новомученици јасеновачки у светлости Васксења, концерти духовне музике и Данице Црногорчевић у част Светог Василија Острошког и веће Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

Јубилеј народног музеја

Међу изузетним постигнућима која је током свог осмогодишњег боравка у Србији учинио Јован Стерија Поповић, био је и апел државним надлештвима који је расписао као Министар просвете, да прикупљају и достављају старине оснивајући тако, давне 1844. године, колекцију Музеума српског.

Препознавање важности прикупљања и чувања значајних сведочанства материјалне културе из прошлих епоха заједнички је именитељ свих 175 година трајања Народног музеја, а континуирано проналажење нових сазнања и приступа, бриге и представљања заједничког културног наслеђа још је једна од специфичкости које су обележиле дугу прошлост наше најстарије музејске установе.

Јан Асман: Аксијално време. Археологија модерне.

У 6. веку пре Христа ступили су у различитим културним просторима света, независно један од других, философи и пророци који су превазишли митолошко мишљење: Конфуције и Лао Це у Кини, Буда у Индији, Заратрустра у Персији, пророци у ревном Израиљу и философи пресократовци у Грчкој. Ово време је Карл Јапсерс назвао «Achsenzeit» ”Аксијално време”. Аутор ове књиге, Јан Асман, проминентни египтолог међународног угледа, описује како историографи и философи почев од просветитељства примећују зачуђујућу истовременост ”култура-аксијалног времена”, видевши у њему духовне темеље модерне. Реномирани египтолог Јан Асман појмом времена као осовине/споне служи се појмом философа Карла Јасперса „Vom Ursprung und Ziel der Geschichte“ 1949, да би диференцирао различите типове културног сећања у Европи, као и у Индији и Кини сагледао у заједништву. Другачије но у случају Египта, досеже дотично културно сећање речених култура само до 6. или 8. века наше ере.

Историја Православне Цркве у Белгији

Центар за истраживање и друштвено-политичке информације објавио је L’Église orthodoxe en Belgique [Православна црква у Белгији] оца Сергија Модела (Courrier hebdomadaire #2399-2400,  60 стр., 12.40 евра).

“Православље је једно од шест верских заједница које је службено признала белгијска држава (с римокатолицизмом, протестантизмом, англиканиством, јудаизмом и исламом).

Овим правним статусом, који датира из 1985. године, православнима Белгије гарантују се три права: признавање (у почетку од стране Белгије, а данас три од региона и Заједнице немачког говорног подручја) одређених парохија, са платама за њихове свештенике и могућности за финансијску помоћ; могућност присуства у медијима (радио и телевизија), као и у болницама и затворима; и организовање курсева о Православљу у јавним образовним установама.