Култура

Византија: Задивљујућа историја једног средњевековног царства

Eнглескиња Јудит Херин, професорка византологије на Кингс колеџу у Лондону, од 1991. на Принстонском универзитету у Америци, доајен своје струке, ауторка више књига о историји, култури и уметничкој историји у распону од јелинизма до Византије, прихватила се огромног подухвата да напише потпуну историју хиљадугодишњег средњовековног царства, чијем је изучавању сав свој академски живот завештала.

Тај подухват је остварен у најбољем маниру англосаксонске историографије – кроз кристалну стилистичку јасност, документарну прегнантност и наративну стручност– да се живо и сликовито представе успони и падови у историји Византије са приповедачким тежиштима око неколико тематских целина груписаних на хронолошкој осовини - о храму Света Софија, о иконоборачком сукобу или крсташким ратовима, да споменемо само неколико најважнијих.

Отварање библиотеке и ризнице храма Покрова Пресвете Богородице у Ваљеву

У четвртак сирне седмице, 14. марта 2013. године, у парохијском дому ваљевске Старе цркве свечано су отворене преуређена библиотека и ризница. Овом догађају, веома важном за културни живот града Ваљева, између осталих присуствовали су и начелник колубарског округа г. Војислав Јовановић, директор Матичне библиотеке "Љубомир Ненадовић" г-ђа Зорица Милинковић, директор Народног музеја Ваљаево г. Владимир Кривошејев, као и представници локалних медија.

Зорица Зец: Волф, пут ка истини

Београд, Армон 2011. 216 стр. 21 cm ISBN: 978–86–84917–23–4

Необичан роман у неуобичајена времена. Када бисмо говорили најкраће о роману, могли бисмо да кажемо:

Била једном једна аустријска новинарка Наталија Крајсвег, пуна мржње према српском народу; много је чинила и трудила се да се о Србима чује лоше. Oдакле толика мржња према Србима? Tо је најпре мржња према православљу. А зашто? Зато што је атеиста из ње доживео највећи пораз. Из такве атеистичке породице, њен муж Волф упознаје православну Српкињу, Магдалину, која утиче на њега да се крсти и ступи у Православну Цркву. Рецимо да је у питању само крштење, али није – њен муж се замонаши у неком српском манастиру, и штавише узвиси се до таквог смирења да добија велику схиму!

Ирод. Цар у Светој земљи

Цар Ирод I, који важи за највећег инфантицида, детеубицу, односно починиоца витлејемског чедоморства, стоји и данас на врху листе најбезобзирнијих и најомраженијих личности у светској историји. У диференцираној биографији Ернстa Балтрушa - Ernst Baltrusch: Herodes: König im Heiligen Land, München 2012 – професора историје старог света на Универзитету у Берлину – а који се профилисао историјским радовима из jеврејске и античке историје – излаже се развој и успон Ирода до “цара Јевреја” и „трећег човека“ у Imperium Romanum.Таква каријера је била могућа само зато што, по речима Јосифа Флавија, цар Август „никоме другоме након Агрипе није у тој мери подарио своју благонаклоност“. Ирод је знао коме има за свој положај да захвали, те је владао сходно интересима Рима. Зачуђујуће је, ипак, у којој је мери знао да спретно контролише и влада у царству препуном политичких, културних и религиозних посебности, разлика и сукоба.

Свечана седница Матице српске посвећена Петру II Петровићу Његошу

Свечана седница Матице српске одржана 16. фебруара 2013. године била је посвећена 200. годишњици рођења владике и књижевника Петра II Петровића Његоша.

У присуству Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. Иринеја и Његовог Преосвештенства Епископа јегарског г. Порфирија, званичника Матице српске, града Новог Сада и покрајине Војводине, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије изговорио је беседу Христоцентричност престола свесветија по Његошу.

На бочетку беседе о великом песнику и мислиоцу и његовим делима митрополит Амфилохије је напоменуо да је с радошћу прихватио да одржи слово о Његошу као његов недостојан наследник на катедри цетињског митрополита .

Митрополит Амфилохије је рекао да се богословско-философска мисао Његошева, првенствено његово најзначајније дело Луча Микрокозма, темељи на првим стиховима Мојсијеве књиге постања и истакао да је Откровење Јованово извор Његошевог виђења човека и света.

Саветник за културу Председника Србије посетио Лазаревац

Храм светог великомученика Димитрија у Лазаревцу прошлог петка, 8. фебруара 2013. године, посетио је г. Радослав Павловић, саветник за културу Председника Србије, и др Миро Чаваљуга, помоћник министра за рад и социјална питања. У срдачном разговору са старешином храма протојерејем Марком Митићем и протојерејем Александром Новаковићем гости су упознати са активностима везаним за уређење храма светог великомученика Димитрија и простора око храма. Уважени гости су обишли крипту храма у којој се налази Спомен костурница посвећена Колубарској бици. Том приликом представљен им је план реновирања и осавремењивања изложбене поставке.