Култура

500. годишњица Рафаелове „Сикстинске мадоне“ - „најлепше жене на свету“

Рафаелова „Сикстинска мадона“, сакрална и култна слика (икона) -  названа „најлепшом женом на свету“ - за Дрезден је оно што је „Нефертити“ за Берлин или „Мона Лиза“ за Париз. Ова слика је, као и Леонардова „Мона Лиза“, једно од најпознатијих ремек-дела ренесансне уметности и једина Рафаелова олтарска слика у Немачкој. Рафаел (1483-1520), напоредо са Леонардом и Микеланђелом, репрезентује на идеалан начин зенит ренесансе у Италији.

Рафаел је по налогу Папе Јулија II. 1512./13.г. насликао „Сикстинску мадону“, величанствен мотив епифаније, за храм бенедиктинског манстира San Sisto у Piancenzi. Вазари је о њој са усхићењем писао - „cosa veramente rarissima, & singulare“. У Пјаћенци је ова икона стајала у олтару манастирског храма равно 250 година, а од 1754. у Дрездену, пошто ју је саксонски кнез и пољски краљ Август III. купио за 25 хиљада скудија. За овај јубилеј је сачињен и нови рам, сходно историјским примерима сакралне уметности у Италији око 1500.г., у стилу тзв. „табернакел-рамова“. Винкелман је 1755. био први који је величао не само сакралну визију ове иконе, насликане брзим потезом („alla prima“), већ и њену овострану димензију. Многи су у њој видели савршену манифестацију религиозности.

120 година Српске књижевне задруге

Српска књижевна задруга основана је 29. априла 1892. године (односно 16. априла по старом календару), у Београду, у згради тадашње Српске краљевске академије, у Бранковој улици број 15. Њени оснивачи били су Стојан Новаковић, Јован Јовановић Змај, Љубомир Стојановић, Љубомир Ковачевић, Светислав Вуловић, Андра Гавриловић, Љубомир Јовановић, Милан Ђ. Милићевић, Милан Јовановић Батут и други тадашњи српски значајни писци и научници. За првог председника Задруге изабран је историчар и филолог Стојан Новаковић, за потпредседника песник Јован Јовановић Змај, који је нацртао и познати знак СКЗ, за тајника (секретара) Љубомир Ковачевић, за књижничара Андра Гавриловић и за благајника Урош Благојевић.

Чуруг: Рација и логори у Бачкој током Другог светског рата

У Спомен вртићу Основне школе Ђура Јакшић у Чуругу, 11. децембра текуће године,одржано је молитвено обележавање седамдесетогодишњице новосадско-шајкашке Рације , у склопу које је приказан филм о рацији, дело Продукције верског програма Епархије бачке. Документарни филм  Деца  бесмртности, говори о једном од најстрашнијих догађаја у новијој  српској историји, – Шајкашкој и новосадској рацији, коју су спровели мађарски окупатори јануара 1942. године.

Нотр Дам прославља 850. рођендан

Ова католичка црква из 12. века ''преживела'' је Стогодишњи рат, Француску револуцију и два светска рата, а сада је спремна да дочека инвазију фотоапарата посетилаца који ће је посетити на дан обележавања њене годишњице, преноси Ројтерс.

Угнеждена на острву на реци Сени, Нотр Дам је вољено религијско, културно и историјско место у граду светлости. ''Свих 850 година ова катедрала је симбол лепоте, истине и доброте који привлачи генерације'', рекао је свештеник Патрик Жакин.

Високо интернационално признање протођакону Радомиру Ракићу

Интернационална Академија Иво Андрић уручила је јуче, 10. децембра, у Удружењу књижевника Србије високо интернационално признање за животно дело протођакону Радомиру Ракићу, дугогодишњем службенику Српске патријаршије и бившем лектору на богословским факултетима у Београду и Фочи, и данас на Академији за црквену уметности и конзервацију.

Сајам књига на Богословском факултету у Београду