Наука

Монографија о средњовековним манастирима, њиховој историји и видовима саживота

Манастири као лабораторије иновативности и антиципација модерне

Срж ове монографије, сабијене у орахову љуску, могао би гласити: средњовековни манастири су изванредни модели културе средњег века у којима је положена клица модерне. Aутор вели expressis verbis да су манастири ”лабораторије иновативности”. Књига Герта Мелвила, угледног немачког историчара са ”Техничког универзитета” у Дрездену, представља суму и синтезу дугогодишњег историографског капања над темама монашког универзума, коме је он завештао готово сав свој истраживачки век. Монографија Gert Melville: „Die Welt der mittelalterlichen Klöster. Geschichte und Lebensformen“. C.H. Beck Verlag, München 2012 - „Свет средњовековних манастира. Историја и начини саживљења“, објављена је у Минхену код једног од најугледнијих немачких издавача, C.H. Beck Verlag, који ове, 2013.г., нека нам овде буде допуштено да подсетимо, слави своју 250. годишњицу оснивања.

Херцеговина између Истока и Запада

У Музеју Херцеговине 28. jануара 2013. професор Бошко Бојовић је одржао предавање на тему Херцеговина између Истока и Запада. Јереј Дражен Тупањанин је дао уводну ријеч о професору Бојовићу, универзитетском професору на Ecole Des Hautes Etudes En Scienses Sociales у Паризу, те научном савјетнику на Институту за балканологију Српске академије наука и умјетности. Предавању су присуствовали Епископи Григорије и Атанасије, градоначелник Славко Вучуревић и многи заинтересовани слушаоци.

Од октобра религијске студије на Универзитету

Мисао о отварању студијског програма мастер академских студија под називом „Религија у друштву, култури и европским интеграцијама“ потекла је од почившег протопрезвитера проф. др Радована Биговића. Сада су се створили услови да заживи тај мултидисциплинарни програм, први ове врсте код нас. Њиме се успоставља интердисциплинарно и компаративно расветљавање феномена религије и њене улоге у друштву, култури, савременим процесима европских и светских интеграција. Др Дарко Танасковић, председник програмског савета овог студијског програма, говорио је за Радио Слово љубве више о студијском програму.

• Прилог Радија Слово љубве

Свечана академија на Православном богословском факултету

Професори и студенти Православног богословског факултета Универзитета у Београду молитвено су прославили своју славу - празник светог Саве, првог Архиепископа српског.

Живјети значи разумјети и дјеловати

Студентски парламент Универзитета у Источном Сарајеву прогласио је протојереја-ставрофора проф. др Бориса Брајовића, декана Православног богословског факултета у Фочи, за најбољег декана на овом Универзитету за 2012. годину.  Пројереј-ставрофор Борис Брајовић је старјешина храма Светог Димитрија на Крушевцу у Подгорици.

Овим поводом, професор Брајовић је дао интерву за сајт Универзитета у Источном Сарајеву, који у цјелости преносимо.

Бихаћ - главни град Крајине љуте

Историјске белешке поводом прве архијерејске литургије у новоподигнутој православној саборној цркви у Бихаћу 2012. године)

Уно, зелена хладна водо, паћене земље наше,
Свилени појас што паше поља и луге и питома села,
Што течеш испред прагова многих и куће моје
У овој мирисној јесењој ноћи,
Топлину дајем ти срца и део душе своје.

Бранка Милошевић-Чаушевић
(Развитак, бр. 11 (1940), стр. 336)

Предојевићи – породица освајача Бихаћа и православних епископа

Бихаћ је највећи град западног дела Босне и Херцеговине, а  почетком 21. века за Србе постаје неко егзотично крајиште. Али није и не сме да буде тако. Срби Бихаћа – Бихаћани, мада они исламске вероисповести више воле да се зову Бишћани, оставили су итекако историјског и цивилизацијског трага. Почетак модерног Бихаћа, мултиетничког, подједнако исламског, римокатоличког и православног, може се и треба сместити у крај 16. века, када је плаштом велике Османске империје овај крај Поуња заогрнуо помухамедањени Србин, Хасан паша-Предојевић.