Наука

Завршен рад Међународног научног симпосиона „Црква у доба Светог Цара Константина Великог“

Потписан споразум о богословској и научној сарадњи Православног богословског факултета Универзитета у Београду са Кијевском духовном академијом и Петроградском духовном академијом. Обновљена сарадња са Понтификалним Латеранским Универзитетом у Риму.

У суботу, 25. маја 2013. године, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду је уследио наставак рада Међународног научног симпосиона „Црква у доба Светога Цара Константина Великог“. Непосредно пре почетка планом предвиђених сесија, у факултетскоме параклису Светог апостола и еванђелиста Јована Богослова служена је света Литургија.   

Међународни научни скуп "Црква у доба Светог Цара Константина Великог" - први дан

На празник Свете браће равноапостолних Методија и Кирила, просветитеља Словенâ, 24. маја 2013. године, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду свечано је започео са радом дводневни Међународни научни симпосион под насловом „Црква у доба Светог Цара Константина Великог“. Званичном почетку рада  скупа претходила је света архијерејска Литургија, која је служена у факултетском параклису Светог апостола и еванђелисте Јована Богослова, којом је началствовао Његово Високопреосвештенство Митрополит бориспољски г. Антоније Паканич, ректор Кијевске духовне академије, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа петергофског г. Амвросија Ермакова, ректора Петроградске духовне академије, више свештеника и ђакона, као и учешће предавача на симпосиону, студената и професора Факултета.

“Атос и словенски свет” у Београду

У Београду је од 16. до 18. маја одржана је међународна академска конференција „Атос и словенски свет“ посвећена 1000-годишњици руског присуства на Светој Гори.

Стручњаци из Русије, Србије, Бугарске, Украјине, Грчке, Италије, Норвешке и Литваније узели су учешће на скупу. Конференцију је организовао Међународни фонд за обнову и очување културног и духовног наслеђа манастира Светог Панталејмона. Реферате су обрадили многоструке светогорско-словенске односе од најдревнијих времена до 20. века, као и кључне богословске теме везане за исихазам и утицај Добротољубља у народу. Реферати су обрадили и књижевне споне, рукописно наслеђе, богослужбено и агиографско предање.

Како је Анатолија требала да буде „очишћена од хришћана“

Међународна научна конференција у „ Илинојском музеју холокауста“ анализирала је подухвате у циљу елиминисања хришћанског становништва Мале Азије последњих година Османског царства.

Планирање, спровођење у живот и последице подухвата у циљу елиминисања хришћанског становништва Мале Азије последњих година Османског царства од 1913. године до проглашења Турске Републике 29. октобра 1923. године стајали су у средишту пажње међународне научне конференције одржане прошлог викенда у држави Илиној, САД. На овој конференцији први пут је указано на уску везу између геноцида над Јерменима, геноцида над хришћанским народом староасирске традиције (Асирцима) и геноцида над Грцима на Егејској обали и у Понту. О овоме је обавестила црквена установа Про Оријенте у Бечу.

Философски основи Светог Кирила Словенског

Позивамо Вас да нам учините част присуством и учешћем у предавању на тему Философски основи Светог Кирила Словенског, које ће протојереј-ставрофор др Димитрије Калезић одржати у среду 22. маја 2013. г. у 18 часова, у атељеу Академије за уметности и консервацију Српске православне Цркве (ул. Краља Петра бр. 2, Београд).

Египат: Отворена манастирска библиотека са драгоценим рукописима

Рукописи манастира  Деир-ел-Суриан представљају најдрагоценију  збирку хришћанске књижевности првог миленијума. Врхунска техника 21. века ради на очувању 1500 старохришћанских дела

У коптском манастиру Деир-ел-Суриан, у египатској Нитријској пустињи у недељу је Патријарх коптски Тавадрос II свечано отворио нову библиотеку са придружном радионицом за рестаурацију. Према извештајима фондације „Про Оријенте“, рукописи из манастира Деир-ел-Суриан (буквално: Сиријски манастир), овде су похрањене најдрагоценије збирке хришћанске књижевности првог миленијума.