Наука

Место и улога Цркве у развоју информационог друштва

Некоме ће можда изгледати чудно да Црква може имати било какву улогу у развоју савременог информационог друштва. Заиста, уколико полазимо само од информатичких, економских, правних аспеката, онда би заиста било места за одређени скептицизам. Но ако пођемо од значења термина о коме је реч увидећемо да није тако. Када кажемо „информационо друштво“ најчешће по некој чудној инерцији увек наглашавамо онај део „информационо“, а потискујемо „друштво“. А стварност је заправо сасвим другачија: информационо друштво је (као што му само име говори) пре свега социолошки феномен par excellence. Када то имамо у виду, јасно је да Православна Црква са својом вековном традицијом друштвене одговорности итекако има шта да каже.

Богословље Светих Отаца и Приручник Патристике

Пред нама је диптихон - „Богословље Светих Отаца“ и „Приручник Патристике“ – двају темеља онога што је столећима у богословској науци Запада звано theologia patristica. Реч је о двама делима која су у методолошком смислу аутономна, али се тематски и формално прожимају и вишеструко укрштају. Овај диптихон-тезаурус ранохришћанске књижевности Истока и Западана сажима срж и бит онога што нам је „од Апостола преко Отаца“, предање/парадосис завештано. У тој формулацији крије се „каректеристика хришћанства“, као што то вели Свети Атанасије Велики поводом контроверзи о Светој Тројици у 4. столећу.

Монах мр Павле Кондић: Духовно-историјски коријени Ћирилометодијевске мисије

У четвртак, 1. августа 2013. године, монах мр Павле Кондић у цркви Светог Рока у Доњој Ластви одржао је предавање „Духовно-историјски коријени Ћирилометодијевске мисије“, у оквиру „Молитвених дана Светој браћи Ћирилу и Методу“

Магистар Павле Кондић, монах је Српске Православне Цркве и члан је братства Цетињског манастира. Рођен је у Београду 1966. гдје је окончао академско образовање на Одсјеку за историју Филозофског факултета. Магистрирао је црквену историју на Теолошком факултету у Београду, а специјализацију из исте области завршио је на Теолошком факултету Универзитета у Оксфорду. Као аутор и уредник објавио је до сада 14 књига из црквене историје, а такође и велики број научних расправа и чланака. Учествовао је на више научних скупова из области црквене историје, архивистике и библиотекарства. До одласка на стручно усавршавање у Енглеску, предавао је црквену и општу историју на Богословији Светог Петра на Цетињу. Управник је Архива и Библиотеке Митрополије Црногорско-приморске на Цетињу.

Деспот Стефан Лазаревић (1389-1427)

Средњовековно раздобље српске историје било је плодно култовима националних светитеља. За Србе је то било време цивилизацијске равнотеже, одавно окарактерисано као златно доба црквено-народне историје. Тада се на првом месту Света Лоза Немањића, потомство Св. Симеона Мироточивог, бринуло о напретку како Цркве, тако и државе. Идеал црквено-државне симфоније на тлу Европе средњег века нигде није тако достигнут као у Србији.

Интернет пројекти Православног богословског факултета Универзитета у Београду

Годишњица хиротоније др Василија Костића за Епископа бањалучког

Епископ Василије је рођен 27. новембра 1907. године у селу Велики Јовановац, од родитеља Лазара и Данице, земљорадника.
Први светски рат га је омео, те је тек по завршетку рата завршио основну школу у Трњани, а гимназију са малом матуром 1925. године у Пироту, богословију у Сремским Карловцима 1930. и 1934. године, као питомац манастира Јошаница, Православни богословски факултет Универзитета у Београду. Докторирао је као питомац Светог архијерејског синода на Православном богословском факултету Каподистријског универзитета у Атини 1937. године на систематском богословљу са темом „Проблем спасења по учењу Светог Василија Великог“.

Монашки чин је примио 1930. године у манастиру Јошаници, а замонашио га је архимандрит Теодосије Тошић. Патријарх српски Варнава га је 2. јула 1934. године у Сремским Карловцима рукоположио у чин јерођакона. Свештеномонашки чин је примио 3. јула исте године. Епископ охридско-битољски Платон га је 1939. године одликовао звањем синђела. Епископ браничевски Венијамин га је 1941. године у манастиру Жичи одликовао звањем протосинђела.