Наука

Гостовање оца Вукашина Милићевића у Епархији захумско–херцеговачкој

Гостовање оца Вукашина Милићевића у Епархији захумско–херцеговачкој
Гостовање оца Вукашина Милићевића у Епархији захумско–херцеговачкој
Гостовање оца Вукашина Милићевића у Епархији захумско–херцеговачкој
Гостовање оца Вукашина Милићевића у Епархији захумско–херцеговачкој

У периоду од 1. до 3. новембра ове године гост Епархије захумско-херцеговачке био је свештеник Вукашин Милићевић, парохијски свештеник у Архиепископији београдско-карловачкој, у храму Светог Василија Острошког на Бежанојској Коси.

Проф. Радомир Ракић, протођакон: Верске слободе с православног гледишта

Није у духу источног хришћанства да формулише односе међу људима превасходно у виду права и дужности. Православни више воле да говоре о односима који су "подесни и одговарајући." Ови односи настају из заједничког искуства хришћана као чланова Царства Христовог. Они изражавају наше заједничко схватање Царства Божјег и спроводе се у живот растом личности нo слици и прилици Божјој у стање деификације (гр. теосис), обожења.

1. Прва поставка нашег излагања jecтe да je етички стил православног хришћанства више етос него номос, више морал него зборник понашања или calculus рационалних права (дужности). Ипак, било би погрешно не признати да се неки односи међу људима најбоље могу схватити у исказима о правима и дужностима.

Међународни научни скуп: Црквене уметности и метод

Међународни научни скуп у Светосавском дому на Врачару у суботу, 2. новембра 2013. године, са почетком у 10 часова, сабраће домаће методологе у области црквених уметности (црквено појање, живопис, иконопис), али и научнике и иконописце из Италије:

  • Епископ нишки г. Јован (Химнолошко-литургијски приступ методици богословља);
  • Angelo di Berardino (Institutum Patristicum Augustinianum, Roma) - Nascita, sviluppo e significato dell’arte paleocristiana (Рађање, развој и значење ранохришћанске уметности);
  • др Зоран Ђуровић (Институт Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију, Београд) - Методологија истраживања феномена ранохришћанских уметности;
  • Marko Ivan Rupnik (Pontificio Istituto Orientale – Centro Aletti) L’arte moderna pelegrina verso il Santuario - Модерна уметност као ходочашће ка Светилишту;
  • мр Горан Јанићијевић (Икона и метод; дефиниција предмета у претпостављеној теорији црквене уметности);
  • мр Тодор Митровић (У трептају ока: алтернативни методолошки оквир за тумачење улоге grafi,a концепта у византијском сликарству);
  • др Миша Ракоција (Завод за заштиту споменика културе Ниш) - Иконографија Св. Цара Константина у Нишу и Србији;
  • др Зоран Гаврић (Факултет примењених уметности, Београд),
  • др Андрија Вујановић (Историјски музеј Србије, Београд); 
  • др Ивана Кузмановић Нововић (Филозофски факултет, Београд)
  • - Интерпретација хришћанских мотива у глиптици;
  • мр Предраг Миодраг (Триле као практични појачки метод);
  • мр Предраг Ђоковић (Универзитет у Источном Сарајеву, Музичка академија, Одсек за црквену музику и појање) - Методологија црквеног појања у прошлости и данас;
  • др Марина Гавриловић (Висока школа за васпитаче, Алексинац) - Црквено појање у нишким школама (1827-1940).

Радован Пилиповић: Београдска митрополија и српски духовни простор (1804-1918)

Радован Пилиповић, директор Архива Српске Православне Цркве, говори о актуелној изложби „Београдска митрополија и српски духовни простор (1804-1918)“ коју је у Музеју Српске Православне Цркве благословио и отворио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, али и о проблемима са којима се ова црквена институција свакодневно суочава.

Отворен Образовни центар „Ecclesia Viminaciensis“

Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске је уз помоћ добротвора и сарадника изградио образовни центар амфитеатарског типа, први такве врсте на овим просторима, на другом нивоу Цркве у пожаревачком насељу Бусије.

Центар је вишенаменски и треба да представља место сабирања богослова, вероучитеља и катихета Епархије браничевске, али и других дијецеза наше Цркве; простор окупљања теолога, филозофа, научника ради одржавања округлих столова, симпосиона, сусрета и скупова на све актуелне теме црквеног и друштвеног живота.