Наука

Предавање о Николи Тесли

Никола Тесла и Српска Православна Црква: Светосавска рефлексија о везама и наслеђу

У препуној крипти храма Светог Марка, a  поводом 71 године од упокојења Николе Тесле, др Богдан Лубардић, доцент на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, одржао је предавање о овом великану српског народа.

Синоћно предавање је било, у ствари,  Светосавска беседа изговорена  9. фебруара 2013. г.  пред организацијом српских студената на Универзитету Беркл у Сан Франциску, Калифорнија — поводом обележавања 70 година од смрти Николе Тесле, а поновљена је 30. јануара 2014. у склопу парохијских трибина у организацији свештеника Небојше Тополића при храму Светог Марка у Београду.

Просвјетина школа српског језика, историје и културе

Управни одбор Српског просвјетног и културног друштва „Просвјета“ – Градски одбор Мостар, на својој Шестој редовној сједници донио је одлуку о покретању пројекта под називом „Просвјетина школа српског језика, историје и културе“ у Мостару.

Свети апостол Павле, осврт на његов живот до обраћења

Ниједна друга личност у раном хришћанству не стоји толико високо у блиставом светлу као апостол Павле, али и у каснијем развоју хришћанске историје. О многим другим апостолима из круга Дванаесторице и Седамдесеторице ученика, знамо недовољно; свакако су нам позната њихова имена и штури подаци из њиховог живота и рада. Са чисто библијског становишта и сведочења, већина њих је за нас остала потпуно непозната, ма колико да се црквено предање упињало да ове празнине попуни или појединости из живота расветли. Штавише, и сама личност Господа Исуса Христа је задавала тешкоће историчарима, јер он лично није иза себе оставио писани документ. Међутим, до нас су доспела јеванђеља која износе његов живот и рад, а уз то, црквено предање темељито посведочава јеванђелске извештаје, да не говоримо о чврстој вери апостола и првих хришћана као највећих сведока његовог свеукупног спаситељног и, надасве, историјског деловања.

Те­о­ло­шки по­гле­ди XLVI (2013), 3

Са­др­жај, [стр. 705] | Con­tents, [стр. 706] | Бла­же­ни Те­о­до­рит Кир­ски, „Ту­ма­че­ње пр­вог псал­ма“ (Ερμηνεία του Αʹ Ψαλμού) (пре­вод са ста­ро­грч­ког: Ла­зар Не­шић), стр. 707–714. | Све­ти Јо­ван Да­ма­скин, „Про­тив ма­ни­хе­ја­ца“ (Κατὰ Μανιχαίων) (пре­вод са ста­ро­грч­ког: Алек­сан­дар Вр­бља­нац), стр. 715–790. | Иван Не­дић, „Тек­сто­ло­шки аспек­ти у ег­зе­ге­зи пр­ве гла­ве Пе­сме над пе­сма­ма“, стр. 791–814 (Sum­mary: Tex­to­lo­gi­cal Aspects in the Exe­ge­sis of the First Chap­ter of the Song of Songs, стр. 814). | Јо­ван Бла­го­је­вић, „Мел­хи­се­дек у ин­тер­те­ста­мен­тар­ном пре­да­њу – при­лог кон­тек­сту­а­ли­за­ци­ји По­сла­ни­це Је­вре­ји­ма 7 –“, стр. 815–842 (Sum­mary: Mel­chi­ze­dek in in­ter­te­sta­men­tal tra­di­tion – А Con­tri­bu­tion to Con­tex­tu­a­li­za­ti­on of He­brews 7 –, стр. 842). | Го­ран Мла­де­но­вић, „Те­о­ло­шко, ха­ги­о­граф­ско и би­о­граф­ско ту­ма­че­ње Псал­ма 7“, стр. 843–860 (Sum­mary: The­o­lo­gi­cal, Ha­gi­o­grap­hi­cal and Bi­o­grap­hi­cal In­ter­pre­ta­tion of Psalm 7, стр. 860). | Че­до­мир Ре­бић, „Ка­ко се Сте­фан Пр­во­вен­ча­ни угле­дао на Да­ви­до­ве Псал­ме у свом ли­те­рар­ном ка­зи­ва­њу о до­га­ђа­ји­ма из жи­во­та Све­тог Си­ме­о­на“, стр. 861–876 (Sum­mary: How did Ste­fan the First–Crow­ned Lo­ok up to Psalms of Da­vid in his Li­te­ral Ex­pres­si­on on Events from Li­fe of St. Si­meon, стр. 876).

Патријарх Иринеј на минхенском православном институту

Патријарх Иринеј на  Институту за православно богословље на Лудвиг-Максимилијановом универзитету у Минхену

За време пастирске и канонске визите Његове Светости Патријарха српског Иринеја Епархији средњоевропској у Минхену уприличена је 4.12.2013, на празник Ваведења Пресвете Богородице, након Божанске Литургије и поподневног свечаног синаксиса, и посета Институту за православно богословље на Лудвиг-Максимилијановом универзитету у Минхену.

Сајам књига на Богословском факултету

У петак, 13. децембра 2013. године,у сали 5 Православног богословског факултета Универзитета у Београду, Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј (Буловић) благословио је отварање сајма књига и у поздраву је пожелео срећан и успешан рад. Потом је продекан за наставу, проф. др Ксенија Кончаревић истакла задовољство што се и ове године одржава сајам књига који сведочи да Православни богословски факултет познаје, признаје и подржава истинске хришћанске и научне вредности за разлику од духа времена који младима сугерише нешто друго.