Наука

Рехабилитација проф. др Радослава М. Грујића

У петак, 14. марта 2014. године у 9 часова, у Палати правде (ул. Савска 17а), судница бр. 3, биће проглашена рехабилитација проф. др Радослава М. Грујића, бившег професора Православног богословског факултета Универзиотета у Београду.

У петак, 14. марта поводом рехабилитације академика Радослава Грујића, на Другом програму РТС-а у 21 час емитоваће се епизода серијала Заборављени умови Србије - Између барута и тамјана, посвећена поменутом теологу, правнику, филозофу, хероју вере и родољуба који је учинио да не останемо без доброг дела српског културног наслеђа. Главне улоге у овој епизоди играју Радослав Миленковић, Горан Султановић и Дејан Јелача, сценариста је Маша Филиповић, а редитељ и косценариста је Петар Станојловић.

Историја православља у Поусорју

Пројекат ''Историја православља у Поусорју'', који је са благословом Његовог Преосвештенства Епископа Хризостома покренуло Архијерејско намјесништво Теслићко, промовисан је на свечаној Светосимеоновској академији.

Поред низа различитих активности којима желимо да пробудимо интерес јавности, срж пројекта представља циклус предавања под истим називом. Предвиђено је да циклус обухвати двије серије предавања, у којима ће бити представљене парохијске цјелине данашњег Архијерејског намјесништва Теслићког. Концепт сваког предавања представљаће основу за даљу штампану и електронску публикацију.

Кодекс и канон – књига у раном хришћанству

Martin Waltraff, „Kodex und Kanon - Das Buch im frühen Christentum“, Hans-Lietzmann-Vorlesungen, Walter de Gruyter Verlag, Berlin 2013.

Мартин Валраф је професор црквене историје на Базелском универзитету у Швајцарској. Фокус његових истраживања у оквиру пројекта „Јулије Африканац“ усредсређен је на трећи век, односно на пресек антике и хришћанства. Његово предавање у оквиру циклуса насловљеног „Ханс-Лицман-предавања“ о кодексу, канону и књизи у раном хришћанству сада је објављено као књига. 

Доносимо in brevi основне тезе овог изванредног предавања: нико неће порећи да хришћанство и књига имају нарочит и интензиван однос. Књига као основни медијум карактерише хришћанство. Доцније ће хришћанство бити tout court сведено на „религију књиге“, понегде и са потцењујућим призвуком као „библиолатрија“, како то заједљиво вели Лесинг.

Никола Тесла и Српска Православна Црква: духовне рефлексије о везама и наслеђу

Никола Тесла и Српска Православна Црква: духовне рефлексије о везама и наслеђу /pdf/

Предавање је изговорено 9. фебруара 2013. пред организацијом српских студената на Универзитету Беркли у Сан Франциску, Калифорнија – поводом комеморације 70 година од смрти Николе Тесле. Предавање је поновљено 30. јануара 2014. у склопу парохијских трибина у организацији свештеника Небојше Тополића при храму Светог апостола Марка у Београду – поводом 71 годишњице упокојења Николе Тесле.

Богдан Лубардић,

Универзитет у Београду, Православни богословски факултет

Вернер Далхајм: Човечанство у Исусово доба

Мору без обала које чини биографско-монографска књижевност о животу Исуса Христа тешко је додати ишта сувисло, те су подухвати такве врсте често налик "ношењу сова у Атину". Но аутор ове књиге Вернер Далхајм, почасни професор историје старога света у Берлину који је у свом фаху стекао ловорике изучавањима античке историографије (његова књига о римском цару Августу је постала интернационално стандардно дело), подухватио се не само да пише о Исусу Христу, него и о његовом историјском окружењу, епоси многоструких прелома и радикалних преображаја, не стрепећи од оштрих хридина излишности. Далхајм чита изворе критички, имајући вазда у виду и увек укључујући најновију литературу о питањима о којима расправља.

Религија као критика модерне

O односу религије и државе у најновијем спису најзначајнијег савременог философа Јиргенa Хабермаса

Јирген Хабермас, Нестор немачке философије и једaн од најугледнијих мислилаца светског угледа, уочава две опречне тенденције које карактеришу данашњу духовну ситуацију времена: експанзије натуралистичких представа о свету као и религиозних правоверности. Два се напоредна феномена могу установити: на једној страни је очигледан нагли напредак природно-научних дисциплина (еугеничка нада у биогенетику), а који би се могао назвати сцијентистичким натурализмом, и са друге, ревитализовање религиозних предања, као и политизовање религиозних заједница. Тај препород религиозних снага представља изазов философији да се ухвати у рефлексивни коштац са фундаменталистичком критиком постметафизичке саморазумљивости модерне.