Наука

Посланица Диогнету - Бисер ранохришћанске апологетске књижевности

Хорацио Е. Лона: Коментар ”Посланице Диогнету”, Herder Verlag, Freiburg i. Br. 2011

У маниру античке ранохришћанске апологетске и протрептичке књижевности настао је спис анонимног писца, чији је аутограф пронађен на рибљој пијаци 1436. г. у Цариграду од стране западног клирика Томаза из Ареца. Године 1443. доминиканац Јоханес (Јован) Стојковић из Рагузе (Дубровника) пренео га је у Базел у доминикански манастир. Спис је недавно објављен у узорно припремљеном издању са опсежним коментарима осведоченог стручњака за апологетску литературу хришћанске антике.

У лавиринту апокрифног предања

Дрeвни хришћански апокрифи

"Апокрифи" (ἀπόκρυφος, плур. ἀπόκρυφα) су текстови који нису ушли у библијски канон – или због њихове садржине, због њиховог недовољног познавања, због њиховог спорног религиозно-политичког статуса или због тога што су настала након закључења канона. Има и оних списа који су због недовољног или сумњивог угледа аутора списа остали изван канона. Апокрифи су израз хришћанске побожности и имали су знатног утицаја на теологију и историју уметности.

Зашто Јеванђеље по Томи није у Светом Писму Новога Завета? Није ли његово место напоредо са Исусовим биографијама које су написали апостоли и јеванђелисти Матеј, Марко, Лука, Јован? Томино Јеванђеље је пронађено 1945. г. у Египту на коптском језику и садржи 114 Исусових исказа (логија). Дело је, сматрају библисти, настало у другом столећу, у оно времe када је Нови Завет као збирка ауторитативних списа постао темељни спис Цркве Христове. Или је ово Јеванђеље било непознато у време настанка Новога Завета или га његови редактори нису сматрали довољно достојним.

Игуман студенички Тихон одбранио докторску дисертацију

У великом амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду, пред комисијом у саставу: проф. др Зоран Крстић, (председник Комисије), проф. др Милан Радујко, проф. др Ненад Милошевић, проф. др Родољуб Кубат и проф. др Владимир Вукашиновић (ментор), 8. априла 2014. године докторску дисертацију под насловом Олтарска преграда – иконостас од IV до средине XVII века: форма, функција и значење успешно је одбранио мр Тихон Ракићевић, игуман манастира Студенице.

Др Невена Дебљовић Ристић: Тријадологија у архитектури владарских задужбина средњовековне Србије

Висока школа Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију (Краља Петра бр.2) позива на предавање које ће, у оквиру трибине Др Радослав Грујић, одржати др Невена Дебљовић Ристић на тему Тријадологија у архитектури владарских задужбина средњовековне Србије.

Предавањеће бити одржано 9. априла 2014. године у 18,30 часова у Атељеу Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију (Краља Петра бр.2).

Oдбранa докторске дисертације оцa Тихона

Историја православља у Поусорју

О историјском наслијеђу и савременом стању парохије Церовичке упознали смо се на четвртом предавању циклуса ''Историја православља у Поусорју'', које је у четвртак 27. марта одржао протојереј-ставрофор Мирослав Живковић, дугогодишњи парох церовички.