Наука

Нови библијски атлас

Herders Neuer Bibelatlas издање је опремљено сасвим новим картама и материјалом из библијске историје. Приређивачи овог Библијског атласа су Волфганг Цвикел, Ренате Егер-Венцел, Михаел Ернст

„Хердеров нови Библијски атлас“ је настао синергијом двеју установа – издавачке куће богословске литературе „Хердер“ и специјалиста за библијску археологију при Јохан Гутенберг универзитету у Мајнцу. На 200 сасвим нових, специјално  за ово издање сачињених карти, детаљно је описана историја библијских земаља. За област јужног Леванта су сачињене културно-историјске карте од епохе неолитикума (10.000 г. пре Христа), које описују фазе развоја ових области до ранохришћанског времена. Детаљне карте мањих временских одсека појашњавају историју њиховог специфичног развоја.

Поуке Великог рата

У Тополи, одржан међународни научни скуп о Првом светском рату         

У организацији Фонда за очување руске и источно-хришћанске културе Владимир Храбри са седиштем у Москви, уз сарадњу више научних и образовних институција, одржан је научни скуп „Поуке Великог рата 1914-1918. – Русија и Србија историјски савезници“. Уз Фонд Владимир Храбри, у организацији скупа узели су учешћа и Руски институт за стратешка истраживања из Москве, Историјски институт Универзитета у Архангелску, Историјски институт при Белоруској академији наука из Минска и Историјски институт из Београда.   У раду скупа узело је учешћа 22 научника и стручњака из области историје, социологије, политикологије и геостратешких истраживања из Русије, Белорусије, Србије и Црне Горе.

Јединство у разноликости

Литургија Источне Цркве. Водич кроз литургијски и верски живот православних и оријенталних Цркава

Божанска Литургија Источне Цркве има посебну фасцинацију на многе људе, превазилазећи језичке и културне међе, као и верску припадност. Она својим обредним формама и символима, својим храмовима и иконама очувава православну и оријенталну Цркву у њиховој дугој традицији која суштаствено доприноси грандиозној разноликости хришћанства.

„Хронографија“ и „Кратка историја“ Михаила Псела, класика византијске историографије

Михаило Псел (грчки: Μιχαήλ Ψελλός) је био универзални византијски полихистор - писац, философ, политичар, реторичар и историчар. Рођен је 1017. или 1018. г. у Цариграду. Последњи извори о њему потичу из 1078. г., те се претпоставља  да је умро 1096. или 1097. године. Са своје философске ерудиције називан је „Конзулом философа“. Он је коментарисао и парафразирао Аристотелов Органон (De interpretationе) и оставио за собом многобројнe списе, кратке философске и граматичке трактате са педагошком сврхом - на пример, о разликовању хомонима од синонима или о супстанци као самоегзистенцији (avthuparktos) као платонистичком јединству душе и тела или о проблему зла, о сновима итд. Тако је настала нека врста енциклопедије насловљене De omnifaria doctrina. Он је био велики поштовалац Прокла кога је издизао изнад свих древних аутора.

Идеали и стварност

Историја Запада: Монументално дело немачког историчара Хајнриха Августа Винклера

Идеја је била фасцинирајућа и уједно вртоглава: писати историју Запада, односно неомеђене географске хемисфере - Европе, Северне и Јужне Америке, али и Аустралије и Новог Зеланда, једном речју, трансатлантску историју.Таквог херкуловског задатка подухватио се Хајнрих Август Винклер, професор емеритус историје новог века из Берлина, који је реноме стекао својом темељитом, двотомном студијом о немачкој историји 19. и 20. века, посвећеној „немачком питању“,  насловљеној „Дуги пут ка Западу“, која тематизује проблеме интегрисања немачке историје у политичку културу Запада. Након свршетка те студије, Винклер је своја истраживања наставио са циљем да одговори на генерално питање: на коме начелу почива јединство вишеструко распарчаног Запада? Шта је то Запад? Како је тај појам настао? Какви су његови корени?

Баук религиозног аналфабетизма кружи Европом

Савремени дискурс о религији добија у ненаданом интензитету. И атеисти желе да буду „религиозни“. Угледни и утицајни хамбуршки недељник „Шпигел“ је свој број од 7. јуна 2014. посветио теми будућности религије, односно вери без Бога ("Die Zukunft der Religion: Glaube ohne Gott"), а други хамбуршки недељник, „Цајт“, насловио је свој број о празнику Свете Педесетнице „У потрази за благословом без Бога“. У фокусу овог чланка је било речи о ритуалним обичајима „изван Цркве“, у вези са рођењем, венчањем и смрћу.

Но не мора се све оно што се у Хамбургу сматра високом културом дебата видети и прогласити за дискурзивни Олимп. Ипак оба недељника симптоматично указују на све израженије тенденције у савременом друштву Запада, изложеном агресивној критици религије. Њен злогласни антагонист је на првом месту британски теоретичар еволуције Ричард Довкинс (Richard Dawkins: The God Delusion). Реч је о потрази за начинима егзистенције неверујућих унутар религиозних заједница и друштава.