Наука

Донација органа – изазов за заштиту живота

Након дуге фазе неограниченог угледа и фасцинације техничким могућностима који је имала трансплантациона медицина у Немачкој, назире се све трезвенија клима критичке дистанцираности према њој. Разлози томе су вишеструки: високи трошкови које она (HighTech-медицина) проузрокује, могућност њене злоупотребе (скандалозна трговина органима или њихово свођење и манипулација на пуки објект експерименталног научног истраживања), и основана сумња у односу на плаузибилно установљењечаса смрти пацијента, односно потенцијалног донатора органа. О овој дискусији и контраверзном pro-et-contra ланцу аргумената објављена је књига у угледној едицији Quaestiones disputate, коју је припремио професор моралног богословља на Минхенском универзитету Конрад Хилперт у сарадњи са Јохеном Саутермајстером. Овај зборник прилога одражава детаљну слику стања у савременој расправи о овом проблему, који има не само медицинске, већ и правне, моралне, психолошке и богословске импликације.

Нови доктор теолошких наука

У амфитеатру Православног богословског факултета Универзитета у Београду 30. августа 2018. године пред комисијом у саставу: проф. др Радивој Радић (Филозофски факултет у Београду), проф. др Радомир Поповић (ментор) и проф. др Раде Кисић, протојереј Борис Милинковић, архијерејски намесник сремскокарловачки и парох инђијски. одбранио је докторску дисертацију под називом „Папа Григорије VII Хилдебранд и његово поимање световне и духовне власти“.

Живео, све видео, и никога није осудио

„Дубоко
у пукотини времена,
код
леденог саћа
чека, кристал даха,
твоје коначно
сведочанство“.

Паул Целан

Стари грчки историчари, а са њима и рани хроничари Цркве, следовали су начелу да се о некој личности о којој се има саставити какав биографски напис, грађа за животопис може црпети и из небиографских извора, у које спадају и утисци и списи почившег. Тај литерарни хроничарски поступак из прошлости, називан речју ἀυτοσχεδίασμα, долази на ум и бележнику ових редака, у часу кад осећа потребу да остави запис поводом упокојења Владете Јеротића. Човека, чија је књига „Индивидуација и (или) обожење“ једном младом гимназијалцу отворила хоризонте изласка из агностичког у просторе сапостојања интелектуалног, са екстатичким и парадоксалним. И, опет, човека у чијој је интелектуалној, али и духовној близини и саговорништву провео једанаест лета. Стога ми читалац неће, уверен сам, замерити, што ће у запису моћи да ослухне и лични тон, али у оноликој мери која не треба да пређе границу грађанског укуса коју је Владета Јеротић целог века неговао.

Теолози избеглице у Оксфорду

Међународна конференција са благословом Патријарха српског г. Иринеја и Архиепископа кентерберијског г. Јустина Велбија.

Имамо част да Вам представимо званични програм конференције Теолози избеглице у Оксфорду (pdf) заказане за 6. септембар 2018. године у Пјуси теолошком дому у Оксфорду. Конференција је посвећена незаборављеном поколењу великодостојника, професора и богослова (међу њима и будућих светитеља) из обеју Цркава - Цркве Енглеске и Српске Православне Цркве. Они су током Првог светског рата сковали славно и потресајуће пријатељство са далекосежним позитивним последицама: црквеним, друштвено-политичким и културалним.

Уснуо у Господу академик Владета Јеротић

Задужбина Владете Јеротића саопштава да је 4. септембра 2018. године у јутрањим часовима у Београду, у својој 95. години, преминуо њен оснивач академик Владета Јеротић.

Академик Владета Јеротић био је дугогодишњи професор на Православном богословском факултету Универзитета у Београду где је предавао Пастирску психологију.

Универзитетска награда за богословско дело

Издање Православног богословског факултета и Службеног гласника проглашено за најбоље научно остварење Универзитета у Београду

Одбор Задужбине Веселина Лучића, која делује при Универзитету у Београду, а на предлог стручног жирија, донео је одлуку да за најбоља научна остварења наставника и сарадника Универзитета у Београду, објављена током 2017. године, прогласи монографију Руски путеви српског богословља. Школовање Срба на руским духовним академијама 1849-1917 аутора др Владислава Пузовића, ванредног професора Православног богословског факултета Универзитета у Београду и чланак Four-dimensional CR submanifolds of the sphere S6 (1) with two-dimensional nullity distribution аутора др Мирославе Антић, ванредног професора Математичког факултета Универзитета у Београду. Додела награда обавиће се у свечаној сали Ректората Универзитета у Београду 11. септембра 2018. године.