Наука
Митрополит Амфилохије на симпосиону у Солуну
28. Мај 2018 - 19:57
Уз учешће многих излагача 24. маја 2018. године завршене су четвородневне сесије осмог међународног симпосиона православне теологије у организацији Теолошког факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну, а под покровитељством Васељенског Патријарха г. Вартоломеја, са темом „Свети и Велики сабор Православне Цркве. Православна теологија у 21. веку’’.
Међународна академска теолошка заједница са 120 одабраних излагача, клирика и лаика из 15 земаља и са 25 теолошких факултета, института и истраживачких центара одлучила је да на овај начин допринесе деловању Цркве најпре богословском мишљу и истраживањем, а онда и одређеним предлозима.
Значај угаритских текстова за библијске студије
28. Мај 2018 - 14:01
Пуних четрдесет година прошло је од када је Клод Шефер (Claude Schaffer) руководио ископавањима у Рас Шамри у Сирији, где је са својим колегама откопао остатке дуго изгубљеног града Угарита, метрополе из позног бронзаног доба и раних библијских времена. У рушевинама Угарита пронашао је архиве овог древног града. Глинене таблице откривене у овим архивама имале су револуционарни утицај на изучавање Библије.
Маја 14, 1929, док се уклањао шут с пода некадашње зграде (библиотеке, како је касније утврђено), пронађене су прве глинене таблице. Првобитно су датиране сходно датовању других артефаката у суседним археолошким локацијама. Установљено је да текстови с њиховом записаном садржином потичу из 14. и 13. века пре Христа.
“Нови библијски атлас” – стандардно егзегетско дело
Herders Neuer Bibelatlas је опремљен новим картама и материјалом из библијске историје. Приређивачи овог Библијског атласа су Волфганг Цвикел, Ренате Егер-Венцел, Михаел Ернст
„Хердеров нови Библијски атлас“ је настао сарадњом двеју институција – издавачке куће богословске литературе „Хердер“ и специјалиста за библијску археологију при Универзитету у Мајнцу. На 200 сасвим нових, специјално за ово издање сачињених карти детаљно је описана историја библијских земаља. За област јужног Леванта су сачињене културно-историјске карте од епохе неолитикума (10.000 г. пре Христа), које описују фазе развоја ових области до ранохришћанског времена. Детаљне карте мањих временских одсека појашњавају историју њиховог специфичног развоја.
”Посланица Диогнету” – бисер ранохришћанске апологетске књижевности
22. Мај 2018 - 10:33
Хорацио Е. Лона: Коментар ”Посланице Диогнету”, Herder Verlag, Freiburg i.Br. 2011
У маниру античке ранохришћанске апологетичке и протрептичке литературе настао је спис анонимног аутора, чији је аутограф пронађен на рибљој пијаци 1436. у Цариграду од стране западног клирика Томаза из Ареца. Године 1443. доминиканац Јоханес (Јован) Стојковић из Рагузе (Дубровника) пренео га је у Базел у доминикански манастир. Спис је недавно објављен у узорно припремљеном издању са опсежним коментарима осведоченог експерта за апологетску литературу хришћанске антике.
Вера и мисао у вртлогу времена
18. Мај 2018 - 11:22
Богословско и архијерејско деловање митрополита Амфилохија и епископа Атанасија
У уторак, 15. маја 2018. године, на празник Светог Атанасија Великог Александријског, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду одржан је јубиларни десети годишњи симпосион Српска теологија данас под симболичним називом Вера и мисао у вртлогу времена. Поводом осамдесетог рођендана двојице великана српске теологије и стубова Факултета у протеклих педесет година, митрополита Амфилохија и владике Атанасија, овогодишњи скуп је окупио њихове настављаче и поштоваоце који су изложили своју рецепцију њиховог богословског и архијерејског деловања.
Предавање eпископа Максима у Музеју науке и технике
17. Мај 2018 - 16:55
У петак, 18. маја 2018. године, у 18 часова у Музеју науке и технике, Скендербегова 51, у оквиру пројекта Наука и Православље у свету Епископ западноамерички проф. др Максим (Васиљевић) одржаће предавање Природне науке и теологија.
Које су тачке додира природних наука (биологије, физике, медицинске терапије и др.) и теологије које би омогућиле њихов смислени дијалог? Неопходност комплементарног и мултидисциплинарног приступа потиче од чињенице да људску датост обликују а) „пало“ стање природе (схваћене антрополошки и космолошки) која услед неминовног закона ентропије тежи хаосу и б) трансцендентни порив ка истинитом постојању које не жели да зна за смрт и пропадљивост. Живот се у хришћанском искуству не схвата само као уско „морални“ или „духовни“ (насупрот соматском и физиолошком) него као комплексна чињеница и као стварност богоданог живота у свим димензијама, од анималног и соматског, преко психичког и духовног до космичког.
