Вера и мисао у вртлогу времена
Богословско и архијерејско деловање митрополита Амфилохија и епископа Атанасија
У уторак, 15. маја 2018. године, на празник Светог Атанасија Великог Александријског, на Православном богословском факултету Универзитета у Београду одржан је јубиларни десети годишњи симпосион Српска теологија данас под симболичним називом Вера и мисао у вртлогу времена. Поводом осамдесетог рођендана двојице великана српске теологије и стубова Факултета у протеклих педесет година, митрополита Амфилохија и владике Атанасија, овогодишњи скуп је окупио њихове настављаче и поштоваоце који су изложили своју рецепцију њиховог богословског и архијерејског деловања.
Скуп је отворио декан факултета, проф. др Предраг Пузовић, након кога су присутне поздравили и проф. др Радомир Поповић, управник Института за теолошка истраживања, и проф. др Богољуб Шијаковић, председник Савета факултета. У наставку је уследио рад у седницама у оквиру којих су српски теолози изнели своје рефлексије о овој двојици знаменитих богослова. Говорници су излагали следећим редоследом:
Епископи будимљанско-никшићки Јоаникије и захумско-херцеговачки Григорије, проф. др Родољуб Кубат, продекан за науку и професор на Катедри за Стари Завет, проф. др Владислав Топаловић, декан Православног богословског факултета у Фочи, и проф. др Богољуб Шијаковић са Катедре за философију у оквиру прве седнице; проф. др Драгомир Сандо, продекан за финансије и професор на Катедри за катихетско богословље, професори Патрологије - Епископ западноамерички Максим и проф. др Владан Перишић, проф. др Зоран Крстић са Катедре за канонско право, проф. др Микоња Кнежевић са Филозофског факултета у Косовској Митровици и проф. др Дарко Ђого са Православног богословског факултета у Фочи, у оквиру друге седнице.
На крају симпосиона је одржан округли сто где су осим Митрополита и Владике учествовали и Епископ браничевски Игнатије, професор на Катедри за догматику, академик Матија Бећковић и протојереј-ставрофор Радивој Панић. Слушаоци су на округлом столу имали прилику да чују запажања двојице професора како о сопственом теолошком опусу, тако о контексту у коме су стварали. Мање познате биографске податке из различитих периода њихових живота открили су остали учесници округлог стола, саглашавајући се у једном – да је Богословски факултет у Београду имао привилегију да, у времену у коме је хришћанство било прогоњено на овим просторима, има њих двојицу који су, спајајући огромну љубав према Цркви и богословљу са сразмерном њој неустрашивошћу и бескомпромисношћу пред истином и историјом, усмерили ток савремене теологије.
Извор: bfspc.bg.ac.rs
