Наука

Икона еремитског монаштва

 Петер Гемајнхарт: „Антоније. Први монах. Живот, учење, легенда“

Свети Антоније Велики је кључна личност раног хришћанства, названа „звездом пустиње“. Ава Антоније је духовни горостас, аскет, отшелник, проповедник, исцелитељ и чудотворац, пустињски монах, идол киновијског монаштва, узор у аскези и надасве доминантна фигура раног периода еремитског, отшелничког монаштва. Готово ниједан други хришћанин није у тој мери надахњивао и фасцинирао као што је то случај са Авом Антонијем (око 250 – 356.г.). Живот овог египатског пустињака пружа грандиозни увид у непознати и далеки свет у коме је хришћанство само једна међу многим религијама.

Гетингеншки професор црквене историје Петер Гемајнхарт прихватио се писања биографије у чијој су сржи живот и учење светог монаха, као и приповедањае која су се испрела око његовог подвижничког житија - Gemeinhardt, Peter: Antonius. Der erste Mönch. Leben, Lehre, Legende, C.H.Beck, 2013. Он реконструише живот овог светитеља од детињства у средњем Египту,  преко његовог подвижничког живота у пустињи, до смрти у 105. години живота. Гемајнхарт описује његово учење саображено ритму његове душе, у широком дијапазону многих приповедања која су се испрела око његове личности, још од средњег века у коме је прослављан као „отац монаха“, па све до надреалистичких визија његових искушења у 20. веку. Са тиме су у споју и настанак и предање патристичких сентенци насловљених „Apophthegmata  Patrum“, познатих још под именом „Изреке пустињских  отаца“. Описом његове биографије из пера епископа Атанасија из Александрије, непосредно после Антонијеве смрти, отпочиње хришћанска агиографија. Преводом Vita Antonii на латински, као и на идиоме хришћанског Оријента, развио се утицај Антонија и изван граница језика и културе, а Антоније постао права „икуменска“ личност, како унутар православног, тако и унутар римокатоличанског и евангелистичког хришћанства. Пустиња је „место слободе“ и „место тишине“, а „imitatio Christi“ је зацело „imitatio sanctorum“ .

Угарит, Рас Шамра

Угарит (данас назван Рас Шамра) био је у 2. миленијуму пре Хр. значајан град-држава на северу Сирије. Налази се око 1 км од средоземне обале и 15 км северно од Латакије. Спомиње се у писмима из Марија и Амарне, но не и у Старом завету.

Пошто је један ратар код малог пристаништа Минет ел-Бајде (Minet el-Beide) орући плугом наишао на камену плочу, која је била гробна плоча, па је одјекивала као да је испод празна просторија, почело је са ископавањима 1928. г. која су се убрзо проширила на суседну Рас Шамру. Француз Клод  Шефер (Claude F.A. Schaeffer) предводио је  ова ископавања од 1929. до 1969. г. (уз прекиде за време Другог светског рата), да би их наставио М. Маргурон (М. Margueron).

Упокојио се др Антоније-Емилијан Тахиаос

На други дан Пасхе, 10. априла 2018. године, у 87. години живота, преставио се у Васкрслом и Животодавном Господу Антоније-Емилијан Тахиаос, пензионисани редовни професор Богословског факултета Аристотеловог универзитета у Солуну. Антоније-Емилијан Тахиаос је рођен у Солуну 1931. године. После завршених основних студија на Богословском факултету у родном граду, постидипломске студије је наставио у Паризу на Сергијевом институту (Institut russe de théologie orthodoxe) и на Сорбони (Éсоlе pratique des hautes études). Ту се од 1954. до 1957.г., под руководством професора А. В. Карташова, Ј. Мајендорфа, еп. Касијана (Безобразова) и André Vaillant-а, специјализовао за историју словенских Цркава и старословенску филологију. По повратку у отаџбину и након трогодишњег одслужења војног рока, изабран је за асистента на Историјско-богословском одељењу Богословског факултета у Солуну (1961-1963).

Предавање у Православној гимназији у Загребу

Српска православна општа гимназија Кантакузина Катарина Бранковић угостиће уваженог др Хрвоја Класића, доцента на катедри за светску историју након 1945. године на Филозофском факултету Универзитета у Загребу, који ће у свечаној сали гимназије одржати предавање на тему Холивуд и Вијетнамски рат. Предавање је заказано за четвртак, 12. априла 2018. године, у 13.30 часова.

Традиционална и нова религиозност: прошлост и будућност

У сарадњи Форума за религијска питања и Центра за социолошка и антрополошка истраживања Института друштвених наука из Београда, Одбора за просвету и културу Браничевске епархије из Пожаревца и Југословенског удружења за научно истраживање религије (ЈУНИР-а) из Ниша 27. и 28. априла 2018. године организује се Међународна научна конференција под називом „Традиционална и нова религиозност: прошлост и будућност“ на Сребрном језеру (Велико Градиште, Р. Србија). Више информација можете наћи на сајту Института друштвених наука.

Положи наду на Господа