Угарит, Рас Шамра

Угарит (данас назван Рас Шамра) био је у 2. миленијуму пре Хр. значајан град-држава на северу Сирије. Налази се око 1 км од средоземне обале и 15 км северно од Латакије. Спомиње се у писмима из Марија и Амарне, но не и у Старом завету.

Пошто је један ратар код малог пристаништа Минет ел-Бајде (Minet el-Beide) орући плугом наишао на камену плочу, која је била гробна плоча, па је одјекивала као да је испод празна просторија, почело је са ископавањима 1928. г. која су се убрзо проширила на суседну Рас Шамру. Француз Клод  Шефер (Claude F.A. Schaeffer) предводио је  ова ископавања од 1929. до 1969. г. (уз прекиде за време Другог светског рата), да би их наставио М. Маргурон (М. Margueron).

Угарит је био насељен почев од акерамског неолитског доба (7. миленијум пре Хр.). Писмена документа искрсавају у 2. миленијуму пре Хр. У 19. веку пре Хр. биће да је Угарит веома важан кад је у њему било више од три храма. И фараони су прилагали освећене предмете. Упад Хорејаца (Хурита) у сиријске пределе произвели су пропаст Угарита. Чини се да је живот у граду почев од 1750.г. био замро. Читаве градске четврти напуштене су и опустеле. Тек након 200 година настале су нове четврти северно од града. Чини се да су се Хорејци скоро на стално населили у граду. Хорејска лична имена и текстови јављају се у Угариту још у 14. веку пре Хр. Од 1400.г. пре Хр. под њим је било око 100 малих насеља. Угаритски текстови сведоче да је град у то доба био једно од најважнијих пристаништа за трговину с Критом. Велику катастрофу проузроковао је пожар  граду 1364. г. пре Хр. Не зна се ко је одговоран за ово разарање. Око 1200. г. пре Хр. продор народā мора нагло је  окончао историју овог града. Нека мања насеобина на овом месту засведочена је око око 1000. г. пре Хр. Тиглат-пилесер III (745-727. г. пре Хр.), који је с војском походио сиријску обалу, не спомиње се овај град. Трагови о насељу на овом месту не могу се пратити у арапском и турском добу.

Међу најважније откопане грађевине спадају два храма откривена у слоју II (око 2100. г. пре Хр,). Један је био посвећен богу Елу (најпре се мислило да је био храм бога Дагона). Археолози су покушали да га доведу у везу са аморејском религијом и културом. Огромни дворац на преко 900 м² је најважнија грађевина из позног бронзаног доба (око 1550-1180. г.). Откопане су и куће службеника, преписивача и једног првосвештеника.

Космополитски карактер града опажа се по различитим експонатима, међу којима се налазе увезени предмети из Египта, Мале Азије, Месопотамије и са егејских острва.

Од нарочитог значаја су налази текстова забележених на више језика (између осталих, на угаритском, акадском, сумерском, хорејском, хетитском). Већина текстова потиче из 14-13. века пре Хр. Царски дворац се при овоме показао као најизобилније налазиште текстова, јер се у њему налазило неколико издвојених архива које су садржавале правну, економску, дипломатску коресподенцију, као и уговоре. У приватним просторијама пронађена су писма, књижевна дела и трговачка коресподенција. Акадски и сумерски клинописи бројчано су двоструко већи од клинописа на угаритском језику.

Писци су учили угаритски месопотамски клинопис, тако да су нам остале неке њихове вежбанке и приручници. Копирали су акадску књижевност или су развили своје сопствене књижевне врсте, нпр. извештај о Потопу (Атрахазис, Atrahasis), Гилгамешов еп и јединствену верзију „Вавилонског Јова“. У ову скупину спадају изреке, законетке и љубавне приче. Напомене уз једну хорејску песму садрже упутства о њеном музичком извођењу (RA - Revue d’assyriologie et d’archeologie orientale 68, 1974, стр. 69-82). Пошто акадски језик није био говорни језик писаца, они су поред спискова са сумерским и акадским речима доносили и спискове са одговарајућим речима на њиховом сопственом („угаритском“) и хорејском (хуритском) језику. Ови спискови су од великог значаја за наше поимање ових мало познатих језика.

Пошто је Угарит једно време био под влашћуХетита, многи уговори су склопљени и забележени на хетитском језику. Према својим спољним обележјима ови текстови показују сличности са старозаветним текстовима.

Међу до сада пронађеним угаритским текстовима (око 1350.г. пре Хр.) налази се око 700 привредних текстова, 76 писама, 9 уговора, 22 вежбанки за писање, 161 текстова су митолошке и религијске садржине. 200 текстова или текстуалних фрагмената нису класификовани, одн. нечитки су.

Текстови на угаритском језику пронађени су не само у Угариту, него и у појединим другим местима:  Рас Ибн Хани и Тел Сукас (оба места јужно ог Угарита), Кедес (Сирија), Камид ел-Лоц и Цартат (Либан) и Вет-Семес, Танаха и у близини Тавора (Палестина).

Угаритска азбука садржи 30 словних знакова, који су према облику слични једноставним знацима месопотамског клинописа. Начело азбучног писма преузето је од других западносемитских азбука (осим секундарних знакова који показују три вокалне вредности), што је познато из натписа из бронзаног доба у Вивлосу, Палестини и на Синају. Угаритски језик спада у грану северносемитских језика, али је спорно међу које језике треба га сврстати.

Кад су у питању сродни језици, треба споменути нарочито његов однос према јеврејском. На подручју култа налазе се такве сличности у описима жртвеника, али се на основу заједничког фонда израза не сме закључивати о некој идентичној пракси жртвовања. Угаритским еповима, митовима и песмама својствен је извесан песнички стил с неправилном метриком, с понављањима и паралелизмима, што је библисту Вилијама Олбрајта (W. Albright) и његове настављаче подстакло да датују неке јеврејске песничке саставе у 14/13. век или у још раније доба, нпр. Маријину песму (Изл 15,21: ЈNES - Journal of Near Eastern Studies 14, 1955, стр. 237-250) и Деворину песму (Суд гл. 5), благослове Мојсијеве (Понз 33; JBL – Journal of Biblical Literature 67, 1948, стр. 191-210) и Псалме 29 и 58 (HUCA – Hebrew Union College Annual  23, 1950, стр. 1-13).

Корпус списа о богу Ваалу описује како је Ваал сусрео своје противнике Јама („Море“) и Мота („Смрт“) које је победио оружјем, па их је Ktr(whss) бог занатлија уметника дотукао. Можда су они били грмљавина (мотка или шипка уз бубањ) и муња (копље или клин), на који закључак наводе тамо пронађене бронзане статуе бога Ваала. После победоносног рата, у којем  је Анат, Ваалова сестра, одиграла главну улогу, бог занатлија је, на заповест Ела, подигао хр а мза Ваала. Мот се касније побунила, и Ваал је отишао у подземни свет у којем се задржао пола године, док богиња Сунца није ослободила Ваала.

Еп о Керету приповеда о цару богу који је био без наследника све док му се није јавио Ел и заповедио да крене у бој и надвлада Удма како би задобио Хурију (Hurya), кћер цара Пабила. Родила му је синове и кћери; међутим, пропустио је да богињи Атерат (Atherat) испуни завет, услед чега се разболео и умро. У ово време је његов најстарији син лишен наследства у корист млађег (уп. Пост 25,29-34).

Еп о Акату (Aqhat) приповеда о делима побожног цара и јунака Данила (уп. Јез 4,20) који је умро због неспоразума док се нећкао да на обећање о богатству и бесмртности преда лýк богињи Анати који је раније био задобио.

Ови епови дају да се дозна нешто о религијском мисаоном добру Хананаца и о њиховој верској пракси, па ипак се треба устручавати при доношењу суда о њиховом утицају на Јевреје.

Свет богова угаритских текстова разнородан је. Из акадских, хорејских и угаритских спискова богова познато је преко 250 имена. Ел је отац богова и главни бог у божанској породици. Он дејствује као врхунски судија и носи титулу „Творац Земље и људи“. Судећи по митолошким и епским текстовима, Ваал је једно од најважнијих божанстава у Угариту. Као бог буре и кише он је бог плодности par excellence.  Ваал се наводи заједно с Дагоном (син Дагонов). Дагон, који се у цилусу списа о Ваалу не јавља као посебан бог, имао је у Угариту сопствени храм и спомиње се у списковима богова. Атерат, супруга Ила, родила му је 70 синова. Једна њена титула је „Родитељка богова“. Анат је дружбеница и сестра Ваалова. У Вааловом пантеону јавља се као богиња ратник, а иначе је и богиња љубави. Јам симболизује море и реке, а Мот, као и Јам, Елов син, јесте бог подземља и смрти.

Д. Вајсман  и М- Шиц-Шуферт

(D.J. Wiseman, University of London, и M. Schütz-Schuffert, Berlin)

Литература: J. Aistleitner: Die mythologischen und kultischen Texte aus Ras Schamra (Bibliotheca Orientalis Hungarica VII), 1959; ders.: Wörterbuch der ugaritischen Sprache, 31967; W.F. Albright: Die Bibel im Licht der Altertumsforschung, 1957; A. Caquot, M. Sznyzer: Ugaritic Religion, 1980; P.C. Craigie: Ugarita and the Old Testament, 1982; M. Diet-rich et al.: Ugarit - Bibliographie 1928-1966, 1973; J. Gray: The Legacy of Canaan, 1965; A. Herdner: Corpus des tablettes en cuneiformes alphabetiques clecouvertes a Ras Shamra de 1929-1939, 1963; A. Jirku: Die Welt der Bibel. Fünf Jahrtausende in Palästina-Syrien, ²1957 (mit Übersetzung der wichtigsten Texte); A.S. Kapelrud: The Ras Shamra Discoveries and the Old Testament, 1965; J. Nougayrol: Palais royal d'Ugarit, 3, 1955; 4, 1956; 6, 1970; C.F.A. Schaeffer: Mission de Ras Shamra, 1-18, 1929-78; S. Segert: A. Basic Grammar of the Ugaritic Language, 1984 (Literatur!); D. Kinet: Ugarit. Geschichte und Kultur einer Stadt in der Umwelt des Alten Testaments, 1981 (Literatur!);

С немачког из Das grosse Bibellexikon, Band 6, Р. Brockhaus Verlag - Brunnen Verlag Giessen, 1987, стр. 2497-2502.

превео протођакон Радомир Ракић