Наука

Култура у светлости иконе Светога Саве

У амбијенту јудеохришћанске културе и Кириловско-методијевске традиције формира се икона св. Саве. Она је сведочанство његове духовне борбе у којој је, пре свега, превазишао све расцепе између сакралног и профаног, и сва распадања и осредњости културе. Она је израз Вере као Предања, култа као благодарствене свете Службе. Кроз њу видимо стваралачку синтезу Вере и културе једнога народа. Празнична икона нас обавезује да пригодно слово упутимо онима који изражавају љубав кроз пажњу, слушање и памћење. А то сте ви даме и господо, који сте носиоци племенитости, господства и културе Немањића, која је уткана у ову престоницу Европске културе. Нека би и ово слово било допринос идења у сусрет прославе која је почела вечерашњом службом у Цркви и овом свечаном Академијом. Јер, све што се догодило у мистичној матици небоземног живота, а то је Црква, дело је св. Саве који је нас Дрветом живота увeo у Царство Небеско.

SOYA: Духовна предавања у Квинсленду

SOYA: Духовна предавања у Квинсленду
SOYA: Духовна предавања у Квинсленду
SOYA: Духовна предавања у Квинсленду
SOYA: Духовна предавања у Квинсленду

Српска православна омладинска организација Квинсленда (SOYA - QLD) од августа 2016. године месечно организује духовна предавања на енглеском језику.  Сваког месеца један свештеник из канонских јурисдикција одржава предавање на тему која је од значаја за православне хришћане. Пре предавање, у храму се служи акатист Мајци Божјој, као и вечерње на енглеском.

О светосавској традицији у Црној Гори

Да је култ Светог Саве на простору данашње Црне Горе веома присутан свједочe бројне чињеница. Свједоче, прије свега, храмови њему посвећени и богослужбене књиге са химнама које славе Светитеља Саву. Првог српског Архиепископа, просветитеља, законодавца, књижевника, ктитора, дипломату, ходочасника, који се сматра једном од најзначајнијих личности српске историје,славиле су инаше познате династије кроз времена, ау Књажевини и Краљевини Црној Гори Свети Сава поштован је као школска слава. У народу до данас су остале упамћене приче и легенде о нашем духовном Оцу, учитељу и чудотворцу, а у Црној Гори и Херцеговни постоје бројни топоними који носе његово име. Култ Светог Саве присутан је у српском народу вјековима, о чему говори текст др Будимира Алексића, професора Цетињске богословиje:

Признање Призренској богословији у Нишу

Признање Призренској богословији у Нишу
Признање Призренској богословији у Нишу
Признање Призренској богословији у Нишу
Признање Призренској богословији у Нишу

Скупштина Града Ниша и ове године, на Дан ослобођења Ниша од Турака, доделила је своје највеће признање - градску награду Једанаести јануар неколицини институција и заслужних појединаца. Једна од овогодишњих добитница је и Призренска богословија Светог Кирила и Методија (привремено) у Нишу.

Епископ захумско-херцеговачки Григорије: Ко је био Исус?

Ко је био Исус? Ово питање постављамо једни другима већ више од 20 векова. Као и увек, тумачења и закључци су различити. Користећи ову прилику, покушаћу да дам своје одговоре на ово наизглед једноставно питање.

Исус је, на први поглед, био сасвим и у свему обичан, једноставан, али надасве смирен. Најупечатљивији примери његове смирености су они када он људима који га називају добрим и благим говори „што ме зовеш благим, нико није благ осим једнога Бога“ (Мт 19, 17). Кроз читав Нови завет Исус Христос све оне који му се обраћају непрестано упућује на Оца. И тако све до последњих тренутака на крсту. Њега у свету којим је окружен зову сином дрводеље и он на то никад не даје никакву примедбу. Када га апостол Петар назива Сином Божијим, он одговара да Петру то нису открили крв и месо него Отац његов који је на небесима. Зато би најсажетији одговор на питање ко је Исус гласио: он је Син Божији и Син Човечији.

Смена година у традицији Запада

Прослављате ли крај године 31.12? Рачунање краја године још од антике било je разнородно. Поглед у историју овог хаоса открива његову позадину и узроке. Од давнина су последњи дани у години, као и први у новонасталој, били повод претераном јелу и пићу. О томе извештава Цицерон у својој епистули Атикусу (44. пре Христа), да су обојица конзула на први дан нове године најпре морали да се истрезне и дођу к себи од оргијања које је било још под јаким утицајем непосредно окончаних дивљих сатурналија.