Наука

Стара пријатељства и нове књиге

Стара пријатељства и нове књиге
Стара пријатељства и нове књиге
Стара пријатељства и нове књиге
Стара пријатељства и нове књиге

Primo namque inter mundana omnia nihil est, quod amicitiae dignae praeferendum videatur. (Thomas  Aquinas, De regno ad regem Cypri, 11,77)

Пре свега, међу свим овоземаљским стварима нема ништа вредније и прече од пријатељства. (Тома Аквински, О владавини, краљу Кипра 11,77)

Негујући традицију доброг и пријатељског сусретања у Име Господње, делегација Православног богословског факултета Универзитета у Београду обрела се 6. марта текуће године на прослави Томажевог дана - дана Светог Томе Аквинског - на Теолошком факултету у Љубљани. Трочлану делегацију Православног богословског факултета сачињавали су професор др Владимир Вукашиновић, доцент Драган Каран и асистент Никола Лукић. Свечани празнични дан почео је мисом у Катедрали Светог Николаја, седишту љубљанске надбискупије. Мисно славље предводио је надбискуп и митрополит љубљански монсињор Станислав Зоре уз саслуживање бискупа целе Словеније и многобројног свештенства.

Ђакон Јован Аничић - нови доктор теологије

Ђакон Јован Аничић - нови доктор теологије
Ђакон Јован Аничић - нови доктор теологије
Ђакон Јован Аничић - нови доктор теологије
Ђакон Јован Аничић - нови доктор теологије

Дана 17. јуна 2016. године у амфитеатру Православног богословског факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну (Грчка), на катедри за богословље, пред седмочланом комисијом коју су сачињавали проф. др Хрисостомос Стамулис (ментор и председник комисије), проф. др Марцелос Георгиос, проф. др Курембелес Јоанис, проф. др Цобанидис Стилианос, проф. др Калиакманис Василиос, проф. др Валаис Дионисиос и доцент др Гуциудис Мосхос докторску тезу под насловом Тајна Христова у делима Светог Кирила, Архиепископа Александријског одбранио је кандидат Јован Аничић, директор религијског образовања Епархије источноамеричке Српске православне Цркве и асистент професор Православног богословског факултета Свети Сава у Либертивилу (САД), стекавши тиме звање доктора богословља.

Великопосна читања у Загребу

И ове године руска заједница наставља с Великопосним читањима која су започела предавањем на тему О смислу времена: „нова ера“ против хришћанског календара. Предавање је одржано 3. марта 2017. године након свете Литургије у просторима Музеја Српске Православне Цркве у Загребу.  Најављено је слиједеће предавање посвећено формирању „новога човјека“ у култури 20. стољећа. Предавање ће се одржати 17. марта. Сусрете води др Наталија Видмаровић, редовни професор Философског факултета у Загребу.

Предавање јереја Новака Бојанића у Зајечару

Предавање јереја Новака Бојанића у Зајечару
Предавање јереја Новака Бојанића у Зајечару
Предавање јереја Новака Бојанића у Зајечару
Предавање јереја Новака Бојанића у Зајечару

У првој недељи Васкршњег поста, 3. марта 2017. године, у Зајечару је организовано предавање на тему „Смисао поста у Православној Цркви“, које је одржао јереј Новак Бојанић.

Предавање у Казнено-поправном заводу у Ваљеву

Предавање у Казнено-поправном заводу у Ваљеву
Предавање у Казнено-поправном заводу у Ваљеву
Предавање у Казнено-поправном заводу у Ваљеву
Предавање у Казнено-поправном заводу у Ваљеву

У четвртак прве недеље Великог поста, 2. марта 2017. године, духовник Казнено-поправног завода за малолетнике у Ваљеву свештеник Дејан Трипковић одржао је штићеницима ове установе предавање на тему Велики пост.

Пронађен непознати рукопис Никодима из Каруље

Пронађен непознати рукопис Никодима из Каруље
Пронађен непознати рукопис Никодима из Каруље
Пронађен непознати рукопис Никодима из Каруље
Пронађен непознати рукопис Никодима из Каруље

Раније непознати рукопис вољеног светогорца двадесетог века старца Никодима Каруљског пронађен је на Светој Гори, извештава директор Међународног института за светогорско наслеђе у Украјини и уредник антологије под називом Светогорско наслеђе Сергеј Шумило. Спис под насловом Глас руских монаха са Свете Горе страдалном руском народу који живе у отаџбини и расејаним по целом свету датира из 1966. године. Шумило напомиње да се консултовао са осталим научницима из руске емиграције двадесетог века и истиче да су они раније знали за такав документ. Следећи корак је да се рукопис припреми за објављивање, истиче украјински научник.