Саопштења

Илиндан и Свети Прохор Пчињски

Поводом овогодишњег Илиндана скопски медији су лансирали две приче, у једнакој мери неистините: по првој, званичници Републике Македоније су одустали од посете манастиру Светога Прохора Пчињског због ,,недипломатског” одговора Српске Православне Цркве, а по другој – нису ни тражили да ове године дођу у манастир. Истине ради, објављујемо текст њиховог тражења (дакле, јесу тражили, иако не на правој адреси) и текст реакције Српске Православне Цркве, по којем свако може да просуди  и оцени ко је овде поступао ,,недипломатски” и некоректно, а ко насупрот томе.

Епископ бачки Иринеј

ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП
ЕПАРХИЈЕ БАЧКЕ
Бр. 2282
23. јул 2012.
у Новом Саду

Министарство верâ и дијаспоре
н/р државном секретару господину Драгану Чуровићу
Васе Чарапића 20, 11000 Београд

Предмет: захтев Амбасаде БЈРМ у Београду да делегација Скупштине БЈРМ дође у посету манастиру Свети Прохор Пчињски на Илиндан текуће године

У вези са Вашим цењеним дописом Епархији врањској бр. сл/2012-10 од 11. јула текуће године и актом Његовог Преосвештенства Епископа врањског г. Пахомија Нашој смерности Е. бр. 213 од 13. јула текуће године, част Нам је да Вам доставимо став Епархије врањске и Српске Православне Цркве по питању захтева Амбасаде БЈРМ у Београду да делегација Скупштине БЈРМ дође у посету манастиру Свети Прохор Пчињски на Илиндан текуће године.

Представници Бивше Југословенске Републике Македоније упорно се, годинама, па и деценијама, обраћају државним институцијама Србије са оваквим захтевом и не мање упорно избегавају да се обрате Српској Православној Цркви иако им је и са српске државне и са црквене стране више пута скретана пажња на то да су у Србији Црква и држава одвојене и самосталне, свака у свом делокругу, и да држава нити жели нити може да одлучује уместо Цркве, као што, у другим питањима, ни Црква не може преузимати компетенције државе. Какав је однос између македонске државе и расколничке црквене организације у Македонији није нам непознато, али ваља нагласити да у тој ствари нема ни најминималније аналогије са стањем црквено-државних односа у Србији.

Како одговарају Артемије и артемијевци

Из једног писма Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа захумско-херцеговачког г. др Атанасија, од 21. јула текуће године, преносимо део који се односи на најновија „словоизлијанија” монаха Артемија, бившег епископа рашко-призренског, а садашњег вође расколничко-секташке дружине која ровари и ствара анархију у више епархија Српске Православне Цркве, и њеног главног експонента, Дејана Виловског, бившег архимандрита Симеона:

Треба просто видети како ти људи „одговарају”  – без икакве везе са темом. (На слици је, крај гроба Оца Јустина, избрисао нас, осталу тројицу ученикâ светога Јустина, да остане он сâм). Мој текст није био нежан, али тематику у њему они сасвим мимоилазе, свесно игноришу, јер на њу немају одговора, осим иронисања, изругивања и клеветâ. Нажалост, такви су били и све време до сада, током низа година, њихови „одговори” Синоду и Сабору (како и рекох у свом тексту). Тојест, они су увек износили само своје ставове (ограничене, скоро ступидне) и постављали своје тезе, тражећи да се Синод и Сабор подреде њиховим схватањима и Цркве, и канонâ, и права, и суђења, и тако даље, и тако даље...

Протојереј-ставрофор мр Велибор Џомић: Кратак коментар на најновија писанија монаха Артемија

Пажљиво сам пратио најновију полемику монаха Артемија са Његовом Светошћу Патријархом и епископом Атанасијем. Сазнао сам да је монах Артемије тражио и инсистирао да му се објави изјава после изношења јавног става Патријарха о њему.

Мој закључак је да он вешто, по ко зна који пут, за неупућене користи причу о „неуставном суђењу и пресуди без доказа и оптужнице”, позивајући се, апсолутно правно неутемељено, на атински Ареопаг (који није одлучивао о кривици Виловског него о испуњености услова за изручење Србији) и одлуку суда у Београду да из истражног затвора пусти Суботичког (ни тај суд није одлучивао о кривици него је прикупљао доказе по кривичној пријави и нормално је да је Суботичког пустио када су прикупљени докази, јер то спада у обавезу суда). Монах Артемије упорно игнорише чињеницу да је против њега поднета кривична пријава на тридесет и девет страна у којој су наведени докази и да је тај поступак у току, као и да је проширена кривична пријава против Виловског, Суботичког и извесне Јелене Шубаревић.

Такође, упорно обмањује јавност да њему у мају 2010. године није достављена оптужница као да акт о канонској одговорности – који је прихватио и на основу кога је умировљен – није био управо то.

Монах Артемије и његов раскол у Цркви Православној

Недавно је монах Артемије (Марко Радосављевић), у одговор на интервју Патријарха српског Г. Иринеја, дао "интервју" (ако је то то?) Танјугу, у којем, на општу жалост нашу, наставља да обмањује наивни свет и јавност како је он "неканонски суђен и осуђен" и како су Свети Синод и Сабор Српске Православне Цркве "прекршили/погазили" Устав и каноне, додајући: "У канонима се тачно зна како се суди један епископ". Ово није први пут да брат наш, – брат још увек, иако расколник, – Артемије, "заводи за Голеш-планину".

У одговор, ево само неких чињеница:

Патријарх позива на јединство

Патријарх српски Иринеј позвао српски народ на јединство и поручио да Српска Православна Црква никада неће пристати на било какву предају Косова нити ће се са њом помирити.

Поглавар Српске Православне Цркве, патријарх Иринеј, позвао је данас српски народ на јединство у политици и у свему другоме јер, како каже, будући да смо мали народ, једини начин да се одржимо јесте заједништво и неки вредносни идеали које ће свет разумети и подржати. Он је уверен да је то јединство оствариво и да је за њега потребно „мало жеље и гледања мало даље од носа”.

„За нас није реално и мислим да српски народ и Српска Црква, која је увек била уз народ, никада неће дати свој пристанак на ово што се може прочитати данас у штампи – на цивилизовано предавање Косова”, навео је Патријарх у интервјуу Танјугу.

Дело за коjе расколничка МПЦ терети aрхиепископа г.г. Јована већ је застарело

Данас, 9. јула 2012 године, према важећим законима Републике Македоније, дело за које расколничка „Македонска Православна Црква“ (МПЦ) терети Његово Блаженство Архиепископа охридског  и Митрополита скопског г.г. Јована већ је потпуно застарело, пошто је прошло десет година од последњег датума обухваћеног оптужницом.

Дело је у целини застарело, а Апелациони суд још увек није изрекао пресуду! Поврх свега, архиепископ г.г. Јован је најпре био два месеца у затвору, а сада је у притвору већ целих пет месеци!