Саопштења

Саопштење за медије

Одбор Светог Архијерејског Сабора за припрему обележавања 1700-годишњице Миланског едикта као саорганизатор заједно са Асоцијацијом невладиних организација југоисточне Европе – ЦИВИС, аустријском фондацијом ПРО ОРИЈЕНТЕ и швајцарском ФОНДАЦИЈОМ ЗА МИР И РЕШАВАЊЕ КРИЗА организује промоцију књиге – зборника радова учесника конференције НЕПРОЛАЗНА ВРЕДНОСТ И ТРАЈНА АКТУЕЛНОСТ МИЛАНСКОГ ЕДИКТА – У СУСРЕТ ВЕЛИКОМ ЈУБИЛЕЈУ 2013, која је одржана у Нишу, у Светосавском дому Епархије нишке, од 24. до 26. фебруара ове године.

Промоција књиге биће одржана у
великом амфитеатру Правословног богословског факултета           
(Мије Ковачевића 11б, Београд),
3. новембра 2011. године са почетком у 19:00 часова

На промоцији ће говорити: Њ. Пр. Епископ бачки др Иринеј, Њ. Пр. Епископ јегарски др Порфирије, проф др Богољуб Шијаковић, монсињор др Андрија Копиловић и госпођа Мирјана Прљевић, међународни генерални секретар Асоцијације ЦИВИС.

Сабирајмо се око места страдања као што су наши Новомученици уједињени у страдању и у Царству Небесном

Поводом иницијативе да се 21. октобар прогласи за дан сећања на страдања српског народа у Другом светском рату као и питања да ли се на тај начин у други план стављају жртве из времена Независне Државе Хрватске

Мученички гробови и места страдања су за нашу Свету Цркву, нарочито у њеном искону, представљали места окупљања и јединства, места на којима се пројављивао идентитет Цркве. Довољно је сетити се да су први храмови настали баш на мученичким гробовима. За наш народ места страдања су места од посебног поштовања, свештена места која су умногоме одредила српски идентитет, од Косова преко Врачара до Албанске Голготе и Плаве гробнице.

Саопштење за јавност Друге епископске конференције Океаније

Чланови друге Епископске Конференције свих канонских православних Епископа Океаније са радошћу су дочекали још једну прилику да се састану у Сиднеју, 16. и 17. октобра 2011. године, под председавањем, ex officio, Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Стилијана.

Конференција је отворена молитвом у седишту Грчке православне архиепископије у Редферну.

Присутни су били: Његово Високопреосвештенство Архиепископ Стилијан (Васељенска Патријаршија - Аустралија), Његово Високопреосвештенство Митрополит Павле (Антиохијска Патријаршија), Његово Преосвештенство Владика Иринеј (Српска Православна Црква), Његово Преосвештенство Епископ Михаил (Румунска Православна Црква), Његово Високопреосвештенство Митрополит Амфилохије (Васељенска Патријаршија - Нови Зеланд), Његово Преосвештенство Епископ Језекиљ (Викарни Епископ), Његово Преосвештенство Епископ Серафим (Викарни Епископ), Његово Преосвештенство Епископ Никандрос (Викарни Епископ), Његово Преосвештенство Епископ Јаковос (Викарни Епископ), Високопречасни протојереј-ставрофор Михаило Протопопов (представник Његовог Високопреосвештенства Митрополита Илариона из Руске Православне Цркве, чије поздравно писмо је прочитао отац Михаило) и Пречасни јереј Мајкл Смолинец (представник Његовог Високопреосвештенства Архиепископа Јоанa парнасоуског из Украјинске Православне Цркве у Дијаспори - под васељенском патријаршијом).

О наводној „аутономији” Цркве у Црној Гори - протојереј мр Велибор Џомић

Протојереј мр Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије црногорско-приморске: О НАВОДНОЈ „АУТОНОМИЈИ” ЦРКВЕ У ЦРНОЈ ГОРИ (одговор на текст Вељка Ђурића Мишине „Планови Руске Православне Цркве и интереси наших архијереја у Црној Гори”)

Текстови Вељка Ђурића на које се односе одговори протојереја Велибора Џомића налазе се на Интернет презентацији Нове српске политичке мисли:

Ових дана се у делу србијанске и црногорске јавности упорно пласирају дезинформације о наводној „припреми будуће аутономије Митрополије црногорско-приморске у односу на Српску Православну Цркву”. На бази тих дезинформација је настао и текст мог познаника др Вељка Ђурића Мишине, који, чак и уз вишак добре воље, не могу да разумем, прихватим и оценим као добронамеран. Текст је очевидно писан без знања да су неодговорни и нетачни написи о наводној „аутономији Митрополије” енергично демантовани кроз саопштење за јавност Митрополије од 14. септембра, и више изјава медијима (чудим се да аутор не помиње макар званично саопштење Митрополије од 14. септембра посебно ако се зна да је његов текст објављен 15. септембра).

Саопштење за јавност протојереја Велибора Џомића

Протојереј мр Велибор Џомић, координатор Правног савјета Митрополије црногорско-приморске

САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ, 8. октобар 2011.

Од марта ове године изложен сам, као и други свештеници Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке, својеврсном шиканирању и планском прогону од стране појединих идеолошких острашћеника МУП-а Црне Горе, и то на вјерској и националној основи. МУП Црне Горе ми је у марту ове године у фуриозном поступку поништио важећу личну карту уз игнорисање чињенице да у Црној Гори живим пуних седмнаест година. Након тога, поштујући законску процедуру, 12. јула сам поднио захтјев за одобрење привременог боравка на основу спајања породице. На тај корак сам се, с обзиром на то да испуњавам све услове које прописује Закон о странцима, одлучио како бих то питање ријешио на начин који прописује закон и сходно пракси демократских држава свијета.

Црквена општина Сомбор: Саопштење за јавност

Црквена општина Сомбор: Саопштење за јавност

Поводом доношења у Сомбор копије иконе Богородице Табинске из Русије у организацији извесне госпође Радмиле Војновић, Црквена општина у Сомбору има дужност да своје вернике и целокупну јавност обавести о следећем:

Сомборска црквена општина и њено свештенство су прву вест о доласку извесне групе руских козака добили крајем прошле недеље од стране Завичајног удружења Срба ''Коријени'' и Равногорскога покрета из Сомбора, који су се у писаној форми обратили Архијерејском намесништву сомборском са обавештењем да ће у Сомбору боравити наведена група са жељом да у току свога боравка посети православне храмове у Сомбору. У прилогу дописа достављен је циркуларни ,,захтев за јавни скуп“ поменуте Радмиле Војновић, председнице групе грађана из Новог Сада која себе назива Православним удружењем ''Умекшање злих срца'', а за које се досад није чуло, те му се не зна ни бројност чланства нити да ли је игде регистровано.