Након ратне трагедије и егзодуса српског становништва из Далмације и других крајева 1995 године са родитељима одлази у Ниш, у град Светих цара Константина и царице Јелене. Ту прислужује у олтару у цркви Светог Николаја и има прилику да учествује на свакодневним богослужењима у Саборној цркви Свете Тројице, седишту тадашњег Епископа нишког Иринеја, садашњег Патријарха српског. Захваљујући овим искуствима његова љубав за богослужење, коју носи од раног детињства, се продубљује, а уједно стиче и основна знања, црквеног појања, црквенословенског језика, и познавања Типика.
У Нишу завршава основну школу и размишља о упису на Богословију, али Божји промисао води га да упише гимназију. Прве две године гимназије завршава у Нишу. Затим, 1999 године након бомбардовања Србије, доживевши тако други по реду рат, одлази са родитељима у Аустралију управо на дан Светих цара Константина и царице Јелене. На прво богослужење у Аустралији, на Златној Обали, стиже на сам дан освећења темеља новог храма Успења Пресвете Богородице и ту наставља да прислужује и, по потреби, почиње да води певницу. На празник Покрова Пресвете Богородице, 2003. године, тадашњи Епископ аустралијско-новозеландски Никанор рукопроизвео је Ведрана за чтеца и појца у цркви Успења Пресвете Богородице.
У Аустралији Ведран завршава преостале две године средње школе, а затим одмах уписује факултет где најпре успешно завршава Bachelor of Arts. За време студија има прилику да изучава веома широку област укључујући философију, историју, друштвене науке и шпански језик. Постипломски, затим, стиче звање предавача eнглеског језика онима који имају други матерњи језик (TESOL). Након завршеног првог факултета уписује студије психологије, а убрзо затим и студије православног богословља на грчком Православном богословском факултету Светог Андреја Првозваног у Сиднеју, с благословом Епископа аустралијско-новозеландског Иринеја. Затим, као дипломирани психолог, уписује докторске студије из области друштвене психологије, док уједно завршава и православно богословље.
Ведран је 2008. године био један од учесника оснивачке скупштине Српског православног омладинског удружења (SOYA) одржане по благослову Преосвећеног Епископа Иринеја у манастиру Светог Саве код Канбере, где је био изабран за првог координатора за државу Квинсланд и секретара на нивоу Аустралије. Од 2008. године Ведран ради као научни сарадник, асистент и гостујући предавач на свом матичном факултету психологије, претежно у областима психологије личности, друштвене и организационе психологије.
За време богословских студија на факултету Светог Андреја, Ведран је имао прилику да присуствује предавањима веома цењеног православног богослова и декана факултета Светог Андреја, Високопреосвећеног Архиепископа др Стилијана (Харкианакиса) из области догматике, као и других еминентних професора из других области, како из Аустралије тако и гостујућих из иностранства. Временом, његово интересовање све више окупира област патристичког богословља. Катедру патристичког богословља на факултету Светог Андреја држи изузетан стручњак, протојереј-ставрофор др Дору Костаће, чија су предавања извршила пресудан утицај да се Ведран усмери на специјализацију у овој области. Кроз студије богословља и психологије Ведраново интересовање за питања и тајну човека и његовог спасења се природно продубљују, а као својеврсна синтеза ових интересовања је и његов избор теме завршног рада из богословља „Антропологија Светог Симеона Новог Богослова" коју је обрадио под менторством др Доруа Костаће.
У раду је истакнуто да су антрополошке теме одувек биле актуелне не само у областима богословља и философије него и у областима примењене науке и технологије. Међутим, наше време карактеришу радикалне промене у погледу на свет, а кроз то, и на питање човека. Наш постмодерни релативизам доводи до губитка било каквог уједињујућег оквира који би могао да инкорпорише антрополошко знање разних области у јединствену слику о човеку и његовом месту у свету. Насупрот овоме, Свети Оци, међу којима је и Свети Симеон, су као обожени људи увек нудили богословску антропологију као тај уједињујући оквир који представља синтезу Божанског откровења, с једне стране и људске мудрости и знања, с друге. На тај начин њихова антропологија је, по своме карактеру, Богочовечанска антропологија. У делима Светог Симеона Новог Богослова се назиру елементи те сложене синергичке слике тајне човека, како у самом опису састава човека као сложеног бића, тако и у његовом призиву на богоопштење.
У своме раду Ведран је разматрао богословску антропологију Светог Симеона кроз анализу Симеоновог коришћења Светог Писма и отачког предања, али и кроз његово коришћење и повремену реинтерпретацију философког наслеђа и терминологије које је имало искључиво сотириолошки циљ. Главне одлике антропологије Св Симеона, како је показано, могу се посматрати кроз две димензије, христолошку и есхатолошку.
У закључку Ведран истиче да учење Свети Симеона не само што нам нуди кључ по којем наша савремена сазнања о свету и човеку треба да буду схваћена и инкорпорисана у богословско антрополошки оквир, него нам нуди и сам тај оквир, који је у наше време више него неопходан. Тај оквир, у суштини, није ништа друго него пут обожења остварен у еклисиолошком контексту.
(Православни Богословски факултет Светог Андреја у Сиднеју ове године слави 30 година свога постојања. Као једина православна богословска високошколска установа на јужној хемисфери он има заиста васељенски, свеправославни значај за све нас који настањујемо ове просторе. За Митрополију аустралијско-новозеландску од великог је значаја то што, нарочито у последњих неколико година, факултет Светог Андреја као локална богословска школа постаје alma mater и чедима Српске Православне Цркве.)
Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска