Узроци терора: убијање у име Божје

Шта су прави узроци исламистичког терора? Само религија или срџба економски маргинализованих? Једно је сигурно: заклињање у вредности Запада нијепродуктивно решење.

Под утиском терористичког напада у Паризу од 13. новембра прошле године, утицајни француски професор политичких наука Оливије Рој је поновио већ ранијеформулисану тезу да терор у европским градовима, који потиче од радикалних салафиста, има сасвим мало везе са религијом и исламом. Овакве атентате требаразумети као нове револте омладине против владајуће културе, као патетично инсценирани раскид са конвенцијама света у коме су млади атентатори одрасли. Умедијима распрострањено мишљење о ”политичком исламу” јесте обмањујуће. Пре може бити речи о ”исламској радикалности”.

У књигама као што су ”Погрешан рат. Исламисти, терористи и заблуде Запада” (2008) или ”Света простота. О политичким опасностима искорењених религија” (2010),Оливије Рој развија психограм терориста, који доводи у питање стереотипну слику о фанатизованим супер-верницима, који су, из превасходно религиозних мотивапостали терористи. Већина терориста потиче из друге генерације имиграната или конвертита из европских фамилија средњег или нижег грађанског сталежа. Често јеслучај да ови иза себе имају каријеру као дилери дроге и ситни деликвенти. Ретко ко је од њих у детињству или младости био верник, нити је имао икакав контакт саџамијом.

Истраживач ислама види фрустрацију као узрок терора

Рој не пориче то да се терористи у сопственом тумачењу служе религиозним симболичним језиком и да то има велику улогу. Али религиозни језик служи тимбезуспешним, фрустрираним  или са нормалног пута отпалим и несрећним људима, само зато да би своме животу дали некакав смисао.

Као некада немачки пијетисти или протестантски евангеликалци у Америци, служе се ови друштвени губитници извесним ”ресурсима-смисла” религиозног предања,да би развили сопствено ”боље ја” и контрафактично свој живот тумачили као успех. То што се при томе служе исламским представама, пре је случајност.

Ове Ројеве тезе нису дуго чекале на оштар одговор. На првом месту  од стране социолога Жила Кепела, који је често, још 2015.г. у својој књизи „Terreur dans l’Hexagone“ истицао високи значај генуиних религиозних мотива у насиљу европских муслимана. Наравно да је Кепел свестан социокултурних снага, као што јеелементарна ексклузија (искљученост), коју млади француски муслимани у предграђима (banlieue) великих градова доживљавају.

Али овде је код многих младих владајуће осећање искључености са тржишта радне снаге (беспослице), запостављеност и безизгледност у образовним институцијама умасовном друштву бивају примарно религиозно артикулисани, стварајући против лаицистичке државе фронт колективног верског идентитета муслимана, којивредности републике као што су слобода, једнакост и братство прихватају као директнан изазов, поругу и подсмех.

Како се може минимализовати опасност од терора?

Кепел упућује на 2005.г. на интернету на 1.600 страница објављени борбени манифест сиријског исламисте Абу Мусба ал-Сурија, који  се чита као нека врстаприручника за терористиче нападе последњих година. Ал-Сури, својевремено саветник Усама бин-Ладина, одбио је оснивање ”Исламске државе”. Остаје нејасно да лије шеф-пропаганде ”Исламске државе” овај спис прочитао.

Контраверза у дебати о настанку и специфичности ”исламског терора” у Европи је више но академска полемика. На питање ”специфичних узрока” атентата,постављају се и питања шанси превенције и приоритета социјалне сигурности.

Проблем се може и економским језиком формулисати: где треба друштво да уложи средства да би се религиозно инсценирани тероризам минимализовао? Шта требада чини слободна правна држава? Где су границе државне активности? Које инвестиције нису неопходне?

Глобално тржиште религиозног смисла

Граф не тумачи религије у њиховим вероисповедним или институционалним оквирима, већ као непрегледни низ малих и најмањих „алтернативних тржишних понуда“езотеричних, спиритуалних или џихадистичких група и групација, које је тешко подвести под наслеђе једне велике религије. Укратко, то је као и у „супермаркету“ илиглобалној пијаци у којој се понуде упућују читавом, глобалном свету.

Од стране државе образовани вероучитељи могли би бити почетак

Управљање религиозном свешћу је само делимично могуће, односно има своје границе. Готово све европске државе настоје да деструктивне елементе религиознесвести неутрализују и да веру цивилизују. Зато је припрема на академским институцијама које су од стране државе надгледане гарант анти-фанатичног исповедањавере.

Не постоји један ислам

Муслиманска религиозна култура је разноврсна и кроз различита колективна искуства скована. Муслимани у Берлину чији су родитељи или преци дошли из Турске,немају трауматизујуће сећање на репресивну колонијалну прошлост које имају француски муслимани који су преживели рат у Алжиру.

Бескорисна симболика

Након атентата у Паризу и Бриселу чују се реаговања политичког естаблишмента као заклетва у ”вредности Европе” или ”вредности Запада”, које треба бранити одтерористичких напада. Заклињање у ”вредности Запада” делује искључујуће. Морални дисенс је легитимни део модерног либералног друштва. Отуда су само мањинеискључене када је реч о ”вредностима” , које су ”вредности” већине коју би друштво као општеважећу норму требало да прихвати.

Боље познавање муслиманског животног окружења

Мудро би било, пледира професор Граф, када би дугорочно служба сигурности инвестирала у експертизу - да ли је у име пророка инсценирани терор примарно верски мотивисан или је језик религије само артикулација за патњу, отуђење и маргинализацију? Отуда би правна држава требало да ступи у аналитичко испитивање муслиманске животне околности какао би процесе радикализације омладине боље разумела. Само оно што се разуме, може се превентивно сузбити, на пример, кроз бољу и економски ефикаснију политику интеграције.

Извор: F.A.S. - припремио протођакон Зоран Андрић