Вериа – Mесто апостолске проповеди
Вериа 26-30 јуна 2007. године - Одлуком Светог Архијерејског Синода, Његово Преосвештенство Епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије био је, у пратњи јереја мр Гаје Гајића и ђакона мр Зорана Алексића, овогодишњи представник наше помесне Цркве у Верији, где су ове семице завршене свечаности у част Светог Апостола Павла, оснивача Цркве Божије у Грчкој, који је поред осталих градова проповедао и у Верији, те се сматра заштитником овог северногрчког града, где се по традицији изузетно свечано, у трајању од месец дана, обележавају дани овог Светитеља.
С обзиром да се ове године обележава и 1600 година од престављења Светог Јована Златоуста, тема овогодишњег научног скупа, којим је затворен овогодишњи део свечаности којима предстоји богослужбено славље, била је: «Од Светог Павла до Јована Златоуста».
Епископ Григорије је Пренео поздравно писмо Његове Светости Патријарха Српског Господина Павла:
«Високопреосвећени, у Христу Господу драги брате и саслужитељу, Митрополите Пантелејмоне, Ваше екселенције, уважена господо представници локалних власти, поштована господо професори, драги учесници овог научног скупа, браћо и сестре,
Желимо, најпре, да се захвалимо Вама Високопреосвећени, домаћину и началнику Цркве Божије у Верији, древном ранохришћанском граду, на позиву да пошаљемо наше представнике и на љубави коју увек показује према нама.
Свети Апостол Павле је својевремено лично или преко својих ученика походио и благословио и наше српске земље, и наше епархије, оним истим благословом и оном истом јеванђелском спасоносном речју којом је благословио и вас овде у Верији. Тим Предањем је натопљен и Српски народ када је ушао у богато наслеђе древне Апостолске и Светоотачке Цркве Христове благодарећи мисији Свете браће Кирила и Методија из Солуна.
Од Светих Отаца смо научени да то божанско Предање није ништа друго него сам Богочовек Исус Христос који се у Цркви предаје и као учење и као свештена радња, литургијска радња, а управо ово су посведочили и својим списима и својим животом богомудри ап. Павле и св. Хризостом. Посведочили су да је Предање неодвојиво од живе вере у живога Бога и да је неодвојиво од јеванђелског подвижничког живота облагодаћеног св. Тајнама. То се нарочито види из тога што је св. Хризостом, велики богослов и Архијереј Цркве Христове поред Божанствене Литургије написао још и тумачења скоро свих књига Св. Писма Ст. и Новог Завета не у својој келији него проповедајући Реч Божију, проповедајући Христа стојећи у храму пред народом Божијим а у славу Бога Оца и уз благодат Духа Светога. Све то је чинио ,, на изграђивање Тела Христовог док сви не достигнемо у јединство вере и у познање Сина Божијег,у човека савршена, у меру раста пуноће Христове (Еф. 4, 12-13), како је говорио његов узор у свему, Свети Апостол Павле Ефесцима.
Можемо са сигурношћу рећи да је св. Јован Златоусти био прави следбеник и верни ученик свештеног Предања ап. Павла и да је њега све време свога живота имао за углед и образац и да му је био надахнуће у његовом плодоносном животу и проповеди благе Речи Божије у Цркви као заједници Бога и човека.
Стога је наша радост неизрецива јер и ми грешни и недостојни живимо у тој заједници чега је потврда и овај данашњи догађај јединства Цркве Христове - Светопавловске и Златоустове и Свих Светих. Амин».
На крају симпосиона, извршено је представљање зборника са радовима прошлогодишњег симпосиона, који се бавио темом Павловог богословља и савременог идолопоклонства. Потом је одређен радни наслов теме будућег симпосиона, наредне године, који гласи: човекољубље и страх од странаца у светлости богословља Светог Апостола Павла.
Литургијско славље настављено је свечаним вечерњим у част Светих Апостола, Светом Литургијом уз учешће десет Епископа, из разних помесних Цркава, уз саслуживање бројног свештенства и учешће мноштва народа.
Други дан, на Павловдан, је служена Литругија, а увече је обављена Света Литија улицама града. Поворка је прошла градом од саборне цркве до Места на коме је проповедао Свети Апостол Павле где је био изложен део његових моштију, као и глава Светог Јована Златоуста, за ову прилику изузетно донесена из манастира Ватопеда на Светој Гори.
