Вук Јеремић: Српско - руска духовна традиција
Обраћање Министра спољних послова Републике Србије г. Вука Јеремића поводом српске премијере „Страдања по Матеју", Коларац, 1. април 2011.
Ваша Светости, Ваше Високопреосвештенство, Ваша Преосвештенства, Госпође и Господо, припала ми је велика част да вам се обратим вечерас, и да у име Владе Републике Србије пожелим добродошлицу Високомпреосвештенству Митрополиту волоколамском Илариону, председнику одељења за спољне црквене односе Московске Патријаршије, истакнутом теологу, филозофу и музичком ствараоцу, нашем драгом брату, великом духовнику и даровитом уметнику.
Митрополит Иларион, образован је у Москви, на Оксфорду и у Паризу. Предавао је на најпрестижнијим световним, а Господу служио у неким од најистакнутијих духовних установа данашњице. Аутор је преко шест стотина стручних публикација, и седам музичких остварења. Композиција „Страдање по Матеју", чијој смо београдској премијери сведоци вечерас, након Москве, Рима, Торонта, Истанбула, Мелбурна и Њујорка, представља редак музички облик - православну пасију.
Извођење овог аутентичног дела је стога, велики изазов, којем је, верујем, симфонијски оркестар наше Радио-Телевизије у потпуности дорастао.
Произилазећи из традиције руске духовне музике, „Страдање по Матеју" - кроз жанр пасије, облик фуге, као и црквенословенски језик - указује на сличности, али и разлике, западне и источне хришћанске црквене музике. Ово дело симболизује живи лик православља, надасве топао и пун љубави. Оно је огледало наше заједничке вере, које спаја и у вечност смешта српско-руско духовно биће. „Страдање по Матеју" сведочи о православној духовности, и на јединствен начин извире из руске традиције. Дозволите ми Ваше Вископреосвештенство, да овом приликом цитирам Ваше мудре речи: „Постоје три особености које чине темељ руске духовности. То су лепота, посвећеност стваралаштву и смисао заједнице", и зато „руска духовност није музејски експонат или неживо наслеђе, већ извор живота... Она укључује наше духовно, историјско, и културно постојање."
Даме и господо, српски и руски народ пролазили су кроз голготе у својој славној историји, али им је духовна нит и у најтежим временима увек била водиља. Свеколикост човека и његовог постојања, огледа се и у томе да врлине и вредности неодустајно чинимо живим.
Никада нећемо заборавити подршку коју нам је Русија пружила у борби за очување наше свете земље, наше матице из које потичу духовно благо и темељ нашег идентитета - Косова и Метохије.
Вековно братство наша два народа, заједништво у вери и култури, јединство у наслеђу, светињама и празницима, и данас подупире и храни нашу мудрост, храброст и разборитост, и помаже нам да се суочимо са свим искушењима.
Даме и господо, вечерас, са љубављу у срцима и испуњене душе, надам се да ћемо сви чути глас који нам говори да је Христос међу нама.
И јест и будет!
