Загонетке под базилком Светог Петра у Риму

Папа Пије XII је 1950. године изненадио светску јавност објавиши: гроб Светога апостола Петра је накнадно пронађен! Сада нова студија италијанског археолога Алесије Вивалди о овој античкој некрополи под црквом Светог Петра нуди нове детаље и сазнања. Да, гроб Апостола Петра је заиста накнадно пронађен. Пре 66 година је папа Пије XII изненадио светску јавност објавиши пред крај ”Свете године 1950” резултате тајних археолошких истраживања девет метара испод олтара базилке Светог Петра. Десет равних година је копано у дубину од девет метара да би се утврдило да је Апостол Петар након мученичке кончине под царем Нероном пре 1900 заиста ту сахрањен, односно да се ту налази његов гроб. Резултати истраживања су потврдили предање према коме је цар Константин наложио да се највећа црква хришћанског света подигне над гробом апостола, која је пре тога била посвећена прослави овог првог међу апостолима.

Од тих времена се археолошка истраживања настављају у етапама и циклусима. Управо је италијански археолог гђа Алесија Вивалди под надзором Пјертро Зандера, надлежног инспектора за грађевине у Ватикану, објавила студију о својим истраживањима.

Неколико проналазака бацају ново светло и постављају многа нова питања

Акривично је четворочлани археолошки тим почев од 1940.г. под надзором Лудвига Кааса, некадашњег члана немачког Парламента, ископавао под базиликом Св. Петра. Овај тим је наишао на један мртав град (некрополу) и на једној 4 х 8 метара великој површини и у античким изворима описани гроб (Tropaion), који је био подигнут око 160.г. над гробом Апостола. Овде су пронађени и ранији трагови хришћанског култа унутар ове некрополе на граници Нероновог и Калигулиног циркуса. Тиме су археолози могли да закључе прекид у предању између смрти апостола Петра, између 64. и 67.г. и 250 година доцније градње базилике на том месту. Али остала су још многа отворена питања. Мало тема хришћанске ерхеологије имају овако велики ехо и нуде повод за трвења, док број публикација пуни читаве библиотеке.

Управо то ”Поље П” са Тропајоном као и целокупним непосредним окружењем гђа Вивалди је испитивала. Она је реконструисала релативну хронологију изградње, највише многобожачких маузолеја, између којих се хришћанска заједница посебно клањала једном гробу и поштовала га. Био је један гроб под ведрим небом, око кога су се убрзо груписали многи други гробови, да би 100 година доцније био подигнут споменик са два стуба и једном плочом из Травертина.

Graffiti као знак поштовања

Тај Тропајон се ослањао с једне стране на ”црвене зидине” које су биле и међа. Након разарања зидина, изграђен је нови подупирући зид на коме су верници и поклоници урезивали поруке у славу Апостолу, пре него што је цар Константин некрополу надзидао базиликом. То је био коначни крај гробљу под отвореним небом и уједно његова трајна консервација. Темељи за нову грађевину ватиканске базилике почев од 1506, као и 150 година доцније са бронзаним балдахином који је саградио Бернини у висини једног дестоспратног здања, прекрили су делове подземних маузолеја.

Уз помоћ једне компјутерске 3-D-симулације Вивалди је реконстрисала првобитно стање ове зоне у античкој метрополи укључујући и грађевинска преиначавања. Она је проценила сву расположиву документацију и фотоматеријал првих археолошких ископавања, као и оних из 50-их година прошлога века, као и последњих археолошких истраживања који трају већ пуних 18 година. На њиховим основама је анализована дубина темеља, као и функције подупирућих зидина, од степеница, прилаза, канализације и цистерни. Госпођа Вивалди је потврдила, али и кориговала, извесна досадашња датирања у изградњи/настанку маузолеја (од средине 2. столећа).

Извор: KNA, припремио протођакон ЗА