Заједно кроз векове

Зборник Заједно кроз векове: прилози историји руско-српских културних, духовних и политичких веза. Приређивач и уредник је монах Венијамин (Семенов) из манастира Свих светих у Кингисепу

Зборник Заједно кроз векове, дело на руском и српском језику, представљен је 4. октобра 2017. године у Руском дому у Београду. Вече културно-духовних веза Русије и Србије отворио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, који је заблагодарио свима на труду да овај Зборник угледа светло дана и подсетио на нераскидиве везе двају братских народа, једноверних и једнокрвних.

Свјатјејши је додао и да данас многи покушавају да раскину ту везу руског и српског народа, али је то немогуће, јер је "нама много тога заједничког: историја, вера, култура, пре свега, и крв, и ми смо свесни тога. Моћни руски народ нас је увек помагао у критичким тренуцима наше историје. Много пута је наш опстанак на овом ветровитом Балкану зависио од Руса. Тако је било и 1914-1916. године, и када је Србија дошла до краја свога постојања чуо се глас руског цара Николаја Другог Романова, којем је подигнут споменик у Београду. Благодарећи руском цару, избегла српска војска нашла је уточиште на Крфу и касније са савезницима ослободила Србију од непријатеља, казао је, између осталог, престојатељ наше Свете Цркве.

Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије је истакао да је Зборник Заједно кроз векове отворио више тема, почев од средњовековних, да су обрађене поједине личности из неколико ратова које се нас дотичу, а нису довољно познате, као што је осветљавање личности Михајла Милорадовића из старе угледне херцеговачке породице. -Одушевљавао сам се тиме како један човек који носи српско порекло, иде у бој за своју отаџбину Русију. Он иде у бој као на свечаност. Ученик генерала Суворова и Кутузова водио је преко 50 битака, сваку је добио и на крају био убијен на улици од стране побуњеника..., казао је Преосвећени Владика г. Јоаникије.

Редактор Зборника Заједно кроз векове, монах Венијамин, који је са великосхимником оцем Варсонуфијем упознао Србију и заволео је, заблагодарио је свима на исказаној љубави, гостопримству, подршци што је овај Зборник угледао светло дана.

Посебно велику благодарност сви дугујемо великосхимнику оцу Варсонуфију, духовнику и исповеднику у неколико руских манастира, по чијој је иницијативи, а по благослову Епископа гатчинског г. Митрофана, настаје први храм у Русији посвећен Светом кнезу Лазару са параклисом мученику и страдалнику руском цару Николају Другом Романову. 

Старац Варсонуфије је благословио многобројне који су дошли и из других градова, а његова жеља да заједно српски и руски народ у Кингисепу подигну храм Светом кнезу Лазару, великомученику и страдалнику за Христа у одбрани вере и отаџбине, што се полако остварује.

За помоћ и подршку захвалио је гђи Лири Викторовној Бурак, начелнику Одбора Лењинградске области за међунационалне и међуконфесионалне односе, и њеним сарадницима Андреју Витаљевичу Друшљакову и Вадиму Михајловичу Ховајлу, Ирини Гучковој, предавачу Филолошког факултета у Петрограду, преводицу Александри Пријми, Ирини Усенко, председнику Фонда Северна Палмира и сараднику Фонда Олга Вдовиченко.

Посебна благодарност иде Управи Лењинградске области за издавање Зборника и одржавање Међународне научно-практичне конференције (ове године у Дому дружбе Лењинградске области у Петрограду и у Дому културе у Гатчини), казао је монах Венијамин синоћ у препуној сали Руског дома у Београду. 

Монах Венијамин, уредник Зборника Заједно кроз векове, напоменуо је да ово није само поглед у историјску прошлост руско-српских односа, већ да је ово и нова страница историје којом се исписује будућност. 

Публици су се обратили и гђа Наталија Коцев, руководилац Српског одељења Међународне фондације православних народа; Војислав Деспот, председник Православног духовно-просветног центра „Љубав“ који је носилац програма; Драгољуб Марјановић, научни сарадник Филозофског факултета у Београду, иницијатор Међународне конференције о српско-руским везама на основу које је настао Зборник радова руских историчара и историчара из Србије, Републике Српске и Црне Горе.

Ради запажања труда свих учесника око Зборника Заједно кроз векове наводимо и радове: Знаменити Срби под штитом Александра Невског - Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије; Српска Православна Црква и глад у СССР 1921-1923. године, аутор мр Радован Пилиповић, директор Архива Српске Православне Цркве; Српско-руске релације у прошлости и данас - етнолошко-антрополошки осврт на поједине идеје и проблеме (са нагласком на духовној сфери), аутор др етнолошких наука Ивица Тодоровић; Благословено присуство Русије у Српској Цркви и српском народу у Црној Гори - мр Александар Вујовић (Богословија Светог Петра Цетињског и уредник катихетског програма Радио Светигоре); Значај писма српских првака за црквено школску аутономију у Босни и Херцеговини упућеног руском цару 1902. г. - др историјских наука Бошко М. Бранковић; Односи српске краљевске династије Карађорђевића са императорском династијом Романових уочи Првог светског рата - Л.В. Кузмичева.

Пажњу заокупљују и радови на тему: Католицизам и Словенство у руској религиозној философској мисли 19. века аутор И.Ф. Пријма;  Михаил Андрејевич Милорадовић у војној и државној служби у царској Русији - Драгана Дракулић Пријма; Барјактари у српској и руској историји - Немања Девић; Српски фактор у унутрашњој политици СФРЈ и совјетско-југословенским односима шездесетих година 20. века. Случај А. Ранковић из 1966. - аутор је А.С. Аникејев; Држава и Црква у Србији и Русији - говор правне традиције - аутор др Никола Демоња, Савремена ревитализација религије и Цркве у Србији и Русији - др Марко Благојевић; Синодик манастира Суденице као историјски извор српско-руских духовних веза - др Маја Анђелковић; Русизми у српском језику као сведочанство свестраних веза између два народа - И.Е. Иванова и рад Спомен издање о узајамном обогаћењу српске и руске културе (анализа књиге Језик и књижевност представљене на Међународном сајму књига у Београуд 2016.г.) - аутор М.А.Штудинер. 

Зборник Заједно кроз векове је обогаћен прилозима са изложбе коју је у Русији организовао Архив Српске Православне Цркве, са освећења Часног Крста за нови храм Светог кнеза Лазара са параклисом цару страстотерпцу Николају Другом Романову, као и прилози са културних вечери у којима се представљала српска култура песмом и игром, прилози са научног скупа. 

У културно-уметничком програму учествовали су: Љубомир Манасијевић, композитор и певач, са пратећим оркестаром Сербија; Милинко Ивановић, првак Србије у свирању фруле; Културно уметничко друштво из Батајнице; Црквени дечји хор Орлић и Мушка певачка група Плитвице.

Свечаном приказу овог Зборника присуствовали су: пуковник др Саша Милутиновић, начелник Одељења за веру при Генералштабу Војске Србије; мр Предраг Миодраг, професор у Богословији Светог Арсенија Сремца; протојереј Виталије Тарасјев, старешина Подворја Московске Патријаршије у Београду; свештеник Иван Јанчић, старешина храма Светог Василија Острошког у Шапцу, и многе друге угледне личности из јавног и културног живота.

З. Зец