Закључци конференције „Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори"

Учесници Међународне научне конференције „Слобода вероисповести или уверења у Црној Гори” су пажљиво проучили и размотрили процес припреме и садржај Нацрта закона о слободи вероисповијести[1], који је Влада Црне Горе утврдила 30. јула 2015. године. На основу недвосмисленог уверења да је слобода дата сваком људском бићу не само као секуларно право него и као вечни дар од Бога и као таква је саставни део људске природе, учесници Конференције сагласно наглашавају следеће:

I

1. Право на слободу вероисповести или уверења је природно, незастариво и неотуђиво право које припада сваком човеку без обзира на то где живи;

2. Религија претходи стварању државе и мора бити призната, а не креирана или промењена од стране државе. Међутим, свака Влада, укључујући и Владу Црне Горе, има право да олакша и регулише постојеће испољавање верских увјерења као интегрални део друштвене стварности;

3. У европском контексту, Владе, када регулишу остваривање ових права у јавном интересу, обавезане су Европском конвенцијом о заштити људских права и основних слобода (ECHR)[2], одлукама Европског суда за људска права у Стразбуру, Смерницама Савета Европе (СЕ) и Организације за безбедност и сарадњу у Европи (ОЕБС)[3] и другим релевантним међународним правним актима;

4. Сходно томе, право на слободу вероисповести или уверења подлеже само оним ограничењима која су прописана законом и која су пропорционална, неопходна и дозвољена у демократском друштву;

5. Нарочито истичемо да Влада нема право да се меша у унутрашње послове цркава и верских заједница, нити може нарушавати њихову унутрашњу аутономију, тј. њихова верска правила и унутрашњи поредак;

6. Противправно или непромишљено деловање Владе или државних органа у важној и деликатној области као што је доношење закона и правно регулисање права на слободу вероисповести или уверења може довести до нарушавања верске толеранције у друштву;

II

7. Досадашњи процес израде Нацрта закона о слободи вероисповести је значајно оптерећен кршењем прописаних процедура које су до сада примењиване на све до сада усвојене законе чији је предлагач била Влада Црне Горе;

8. Бројне одредбе Нацрта закона о слободи вероисповести нису у складу са обавезујућим међународним конвенцијама и и другим међународно-правним актима, одлукама Европског суда за људска права у Стразбуру и горе наведеним Смерницама Савета Европе и ОЕБС-а;

III

9. На путу ка приступању Европској унији, Црна Гора је позвана да успостави отворен, редован и транспарентан институционални дијалог са црквама, верским заједницама и другим организацијама о питањима од заједничког интереса;

10. Да би се Нацрт закона ускладио са међународном легислативом о основним правима и судском праксом, неопходно је да се читав процес припреме и каснијег доношења закона о начину остваривања права на слободу вероисповести или уверења врати у оквире прописане законодавне процедуре која укључује обавезно учешће представника свих заинтересованих субјеката, цивилног друштва и правних стручњака;

11. Исто тако, мора се отворити дијалог који ће подстаћи процес доношења закона у коме би се отклонила дискриминација цркава и верских заједница у другим областима кроз одговарајућу регулативу за:

- превазилажење дугогодишњег блокирања захтева цркава и верских заједница, као и других правних субјеката, за реституцијом или обештећењем имовине конфисковане током тоталитарног комунистичког режима,

- праведну заступљеност у државним медијима, укључујући и тела која доносе одлуке о садржајима за емитовање, добијање одговарајућег приступа јавном образовном сектору како би били у могућности да врше верско образовање у јавним школама у складу са својим верским уверењима.

12. Ако имплементација таквог инклузивног процеса и новог закона који одражава највише стандарде међународне заштите слободе вероисповести или веровања буде успeшна онда не би само послужила друштвеном миру и политичком помирењу у Црној Гори већ би, такође, могла поставити примјер најбоље праксе читавом региону.

Подгорица, 4. мај 2019. године