Заштита светих места и богослужбених места у Европи и на Блиском истоку

Уочи Европске године културног наслеђа 2018, европске Цркве траже од европских установа да повећају напоре како би се обезбедили поштовање и заштита светих и богослужбених места, и то на основу закона ЕУ, а и Заједничке иностране и безбедносне политике.

Ови црквени великодостојници били су учесници конференције коју су организовали Конференција европских Цркава и Кипарска  православна Црква у Никозији, на Кипру, од 9. до 10. новембра 2017. године.

Четрдесет учесника конференције истакло је да се неколико празнина у међународном правном режиму, који се односе на та места, мора допунити, нарочито заједничка дефиниција и правни лекови. Купити, градити, поседовати, одржавати, обновити и користити таква верска места су део пакета фундаменталног права Слободе вероисповести или веровања, кажу они.

Конференција је истраживала различите правне, политичке, и културне контексте теме. Ово се односи на Западну Европу са њеним изразито секуларним устројством, као и на регионе где су верска места исполитизована у ситуацијама сукоба, као што је Косово (UNSCR 1244/1999), на подељеном Кипру, у Украјини, у Сирији и у граду Јерусалиму, који има посебно значење за Јевреје, хришћане и муслимане.

По питању Кипра, Његово Блаженство Архиепископ Нове Јустинијане и свег Кипра Хризостом II казивао је о потреби de facto заштите цркава на Кипру. Верски споменици у овој земљи нису под ефикасном контролом Кипарске Републике, а и често их оштећују на турској кипарској страни, где се мало чини да се то спречи. Правним власницима је често забрањен прилаз и онемогућено им је да обилазе њихова света места. „Користити право приступа богослужбеним за политичке сврхе није корисно за дијалог,“ рекао је кипарски министар спољних послова Јанис Касулидис.

Говорећи о Светој Земљи, Његово Блаженство Теофил III, патријарх јерусалимски и све Палестине, истакао је да се последњих неколико месеци појавио  један нови ниво претњи по стабилност Јерусалима као мултиетничког, мултикултурног и мултирелигијског друштва, у којем су различита света места конкретан доказ тога да су Цркве постале све више забринуте за своју имовину.

По питању Сирије, епископ Јерменске епархије Дамаска Армаш Налбандиан говорио је о великим страдањима његове заједнице током грађанског рата.  Истакао је жељу да се та земља поврати релативној хармонији између различитих вера која је постојала пре сукоба.

Отац Сава Јањић, игуман манастира Дечани на Косову (UNSCR 1244/1999), тражио је да „политичке вође на Балкану демонстрирају већу посвећеност заштити културног и верског наслеђа рањивих заједница и да учине више напора да се спречи даље уништавање светих места“.

Модератор тематске референтне групе по људским правима при Конференцији европских Цркава, др Горан Гунер, изјавио је да „уништавање богослужбених места често дубоко утиче на идентитет верске особе, која жели да такво место буде очувано за садашње и будуће нараштаје са достојанством, интегритетом и поштовањем.

Извор: Конференција европских цркава (превод - Информативна служба СПЦ)