Хришћански свет

Рађање у светлости

Клесарско умеће Беловођана, житеља моравског села близу Крушевца, овековечено је на многим нашим православним храмовима у Србији и иностранству.

Самоуки али са вишевековном традицијом која се преносила с колена на колено последњи поклесари и данас филигранском прецизношћу израђују компликоване фигуре у камену и розете.

Славна историја нашег заборава

Док запуштена српска војничка гробља из Првог светског рата вапију за одговорном заштитом државе, појединци се сами организују и воде озбиљну бригу о њиховом сређивању  

Запуштена српска војничка гробља из Првог светског рата нису тако редак призор у Македонији. Гробља која су прекривена прашином и потпуно зарасла у дивље дрвеће и шибље, гробови расути по шумама још су чешћи призори на некадашњим просторима на којима су се одвијале жестоке и крваве битке на Солунском фронту.

Најружнији обичај

Има код нашег народа један врло хрђав и ружан обичај, а то је псовање. Истина, псују и други народи, али горе од нашег народа не псује нико на свету. Обично људи из других народа псују или руже то, што је за њих најмржије и одвратно, док наш народ ружи чак и оно, што за њега треба да буде најсветије и најпоштованије. Зар ми не чујемо скоро на сваком кораку, како поједини људи псују мајку и самoга Бога. Овај ружни обичај Срби су примили за време робовања од Турака. Али не мислите, да су Турци псовали своје мајке и свога Бога; то неби учинио ни један Турчин, јер за то кривца је очекивала смртна казна. Турци су псовали само српску мајку и српског-хришћанског Бога, а то су чинили увек из велике мржње према Србима, које Турци и нису сматрали за људе, него за презрену рају.

Затупљујуће доба визуелних проповједи

Слажем се са изјавом др Квентина Шулца и његове групе за истраживање медија, који кажу: „Одрасли углавном игноришу савремену умјетност за младе и као легитимне прихватају само своје ставове. Игноришући умјетност младих, они, међутим, игноришу и саму  дјецу која су им повјерена".

Они су јунаци града на Ђетињи

Брза и храбра реакција Ватрогасно-спасилачког батаљона из Ужица спречила је незапамћену катастрофу. Пламен у фабрици „Први партизан" претио је да захвати магацин готове муниције и лакирерницу. У опасности је била цела друга смена која броји више од стотину људи. Да је живи штит попустио, да се само на тренутак поколебао, највећи град западне Србије данима би пребројавао жртве. Момци у униформама стали су без страха, испред 100 тона вреле, ускладиштене муниције.

То је, кад осетиш да си човек!

Велика трагедија која је потресла јавност суботњом хаваријом уклетог брода "Илиндан" на Охридском језеру, када је страдало 15 бугарских туриста, међу групом од педесетак спасилаца имала је своје хероине - крхке лекарке из Србије, великог срца и изванредне обучености - др Жаклину Спасић и др Гордану Димитрић, специјализанткиње анестезиологије на  ВМА, које су по тврдњама очевидаца, "у живот повратиле најмање седморо дављеника".