Званично реаговање Савета Епархије канадске на нацрт Закона о дијаспори

ЕУО Бр. 65-9/08, 26. децембра 2008.
Торонто/Манастир Милтон

МИНИСТАРСТВО ЗА ДИЈАСПОРУ
РЕПУБЛИКЕ СРБИЈЕ
Б Е О Г Р А Д

Обавештавамо вас да је Савет Епархије канадске, на седници одржаној 26. децембра 2008, расправљао о Нацрту закона о дијаспори који сте нам доставили. У расправи су предочени и ставови свих организација Српске цркве у Канади којима је Министарство дијаспоре доставило поменути Нацрт.

Након исцрпног разматрања Нацрта, Савет Епархије канадске изражава следеће мишљење:

Жао нам је да видимо да се једна здрава и природна тежња већ у самом старту изневерава нацртом закона који одсликава пуно неразумевање самог бића сопствене нације.

Опстанак Срба и Српства ван матице (без обзира како ту матицу дефинисали), константа је српске историје. У том контексту, улога Српске православне цркве била је и остала јединствена и непревазиђена: припадност нацији сачувала се и огледала управо кроз припадност Српској цркви, и у временима када своју државу нисмо могли да имамо, и на просторима где нам није дозвољено да је стварамо. Тако је било и у земљи Србији током векова ропства; тако је било и у изворно српским земљама ван Србије, где су се Срби осећали Србима и своји на своме, иако им никада није дозвољено да буду део српске државе. Тако је, опет кроз векове, и на територијама ван српских земаља на којима Срби живе.

Због тога са неверицом и забринотошћу посматрамо постављање Цркве у исту раван са клубовима, националним и иним организацијама у расејању. Закон који тако поставља ствари не може бити примењљив на српску дијаспору. Министарство које на овај начин намерава да делује неће успети да оствари жељени контакт са дијаспором. Жао нам је да видимо да се суштина деловања овог Министарства не мења, да грешке које су чињене и које су у питање довеле сврху његовог постојања нису превазиђене.

Несхватљиво је и одређивање великог црквеног празника - Видовдана - као датума који би означавао дан дијаспоре. Симболика овог празника у црквеном календару јасна је и света за целокупно Српство. Оно што није јасно јесте то да ли се иза овог неоснованог својатања Видовдана и искривљивања симболичког значења празника крије пуко незнање и неодговорност која из незнања следи или свестан и плански покушај да се започне ерозија најтврђих националних вредности. У сваком случају, ово је профанисање једног светог дана у српском календару. Српска православна црква се са овим не може сложити.

Из овог суштинског непознавања улоге Цркве - а што се са готово извесном сигурношћу може поистоветити са непознавањем природе сопствене нације - следе и сасвим нереални и методолошки недефинисани предлози тзв. "организационих облика" у другом делу Нацрта. Верујемо да ће Министарство управо у овом делу имати сијасет приговора и од стране других правних и физичких лица којима је Нацрт упућен.

Утисак је да Нацртом није разрешено ни питање преклапања надлежности са дипломатским представништвима Србије. Без разрешења овог проблема није јасна сврха постојања Министарства, јер на овај начин имамо две паралелне организације државе Србије у расејању.

Коначно, наша је процена да у самом старту није јасно дефинисан појам дијаспоре, што се, у члану 3. Нацрта, нарочито види из дефинисања израза "држава домаћин", по којем Срби испадају гости у државама као што су Црна Гора, Босна и Херцеговина и Хрватска. Сасвим је могуће да се то није ни дало боље решити и дефинисати када је очито да је проблем много дубљи, односно да Србија данас није у стању да дефинише ни сопствене границе а камоли да осмисли животворан национални програм. А држава без дефинисаних граница и зацртаног националног програма не може имати ни јасну представу шта је њена дијаспора и каква јој је улога.

Изражавајући своје неслагање са овим Нацртом, на крају констатујемо да се пред надлежним Министарством налази много озбиљнији и тежи посао него што се то некоме у политичким круговима у датом тренутку учинило.

Потпредседник Савета Епархије канадске

Др Горан Поповић