Актуелно

Синод не угрожава аутономију Богословског факултета

Интервју др Зорана Ранковића, декана Православног богословског факултета Универзитета у Београду, за дневни лист Политику, 17. децембар 2019. године

Да ли ћете спровести одлуку Светог Архијерејског Синода који је повукао благослов двојици предавача, епископу западноамеричком Максиму и доценту Марку Вилотићу?

Пре свега желим да Вам се захвалим што сте ми омогућили да се, на почетку моје службе на месту декана Православног богословског факултета Универзитета у Београду, обратим заинтересованој јавности и објасним ситуацију на нашем Факултету.Tо показује да Политика на првом месту жели да објективно извештава јавност. Ваља знати да је процедура спровођења наведене одлуке започета онда када је упућена претходном декану, а да су одлуке Светог Архијерејског Синода, обавезујуће не само за управу Факултета него и за лица која наводите. Исти принцип се, примера ради, примењује и на одредбе Статута нашег Факултета, Закона о високом образовању или Статута Универзитета у Београду.

Православни богословски факултет Универзитета у Београду: Саопштење за јавност

С обзиром на дешавања која су током претходних месеци обележила рад Православног богословског факултета Универзитета у Београду, о којима је јавност само делимично сазнавала информишући се путем једностраних интерпретација у одређеним дневним новинама, недељницима и електронским медијима сличне идеолошке и политичке оријентације, сматрамо за сходно да у овом тренутку изнесемо наше виђење и тумачење наведених збивања које би могло да допринесе окончању медијских спекулација о њима.

Као академска институција, Православни богословски факултет има правно легитиман статус члана Универзитета у Београду, остварујући, као такав, пуно учешће у његовом раду. Истовремено, Православни богословски факултет Универзитета у Београду органски је део Српске Православне Цркве и представља израз њеног вековног прегалаштва на стварању и унапређивању теолошког образовања свих лица на првом месту заинтересованих за стицање потребних знања и вештина за обављање свештеничке и катихетске службе као и академски утемељено истраживање историјског, културног и богословског наслеђа свеколиког хришћанског света, превасходно његовог православног огранка. У тим оквирима обликована су правна акта Православног богословског факултета. Са свим специфичностима које их карактеришу, она су, као таква, призната односно препозната као легална и легитимна и уведена у институционални организам Универзитета у Београду, у систем академског образовања које је прихваћено и подржано од стране Републике Србије.

Директори београдских школа код Патријарха српског

Директори београдских школа код Патријарха српског
Директори београдских школа код Патријарха српског
Директори београдских школа код Патријарха српског
Директори београдских школа код Патријарха српског

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј примио је 12. децембра 2019. године у Патријаршији српској у Београду директоре основних и средњих школа са територије Архиепископије београдско-карловачке. 

Свечани пријем је почео Молитвом Господњом коју су појао хор студената Православног богословског факултета Универзитета у Београду, а затим је поздравно слово произнео предстојатељ Српске Православне Цркве.

Одупримо се понижавању Цркве

Архијереји позивају православни вјерни народ да у суботу, 21. децембра у што већем броју дође на молитвени Црквени сабор у Никшићу, који ће започети светом архијерејском Литургијом у Саборном храму Светог Василија Острошког у 9 часова, како би се исказао протест против понижавајућих и дискриминаторних одредби Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница.

После саборне свете архијерејске Литургије у манастиру Светог апостола Луке у Жупи Никшићкој, коју су служили  Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије и Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије уз саслужење Архиепископа михаловско-кошицког г. Георгија (Православна Црква Чешких земаља и Словачке) и Епископа умировљеног средњоевропског г. Константина, одржано је сабрање са архијерејским протопрезвитерима Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке поводом утврђивања тзв. ”иновираног” Предлога закона о слободи вјероисповијести или увјерења и правном положају вјерских заједница, који је 5. децембра 2019. године једнострано утврдила Влада Црне Горе.

Абортус је један од најтежих грехова, то је убиство!

Абортус је један од најтежих грехова, то је убиство!
Абортус је један од најтежих грехова, то је убиство!
Абортус је један од најтежих грехова, то је убиство!
Абортус је један од најтежих грехова, то је убиство!

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј служио је 4. децембра 2019. године свету архијерејску Литургију у манастиру Ваведења Пресвете Богородице на Сењаку, поводом славе те београдске светиње.

Саслуживали су архимандрит Сава из манастира Дечана, архимандрит Мардарије из манастира Великог Поганова, архимандрит Серафим из манастира Рајиновца, јеромонах Евгеније из манастира Раковца, протојереји-ставрофори Драгомир Сандо, Стојадин Павловић, Милован Глоговац и Милосав Радојевић, јереј Бојан Нинковић, протођакон Дамјан Божић и ђакон Владимир Руменић у молитвеном учешћу сестринства манастира.

Сусрет Патријарха српског г. Иринеја са председником Републике Србије г. Александром Вучићем

Сусрет Патријарха српског г. Иринеја са председником Републике Србије  г. Александром Вучићем
Сусрет Патријарха српског г. Иринеја са председником Републике Србије  г. Александром Вучићем
Сусрет Патријарха српског г. Иринеја са председником Републике Србије  г. Александром Вучићем
Сусрет Патријарха српског г. Иринеја са председником Републике Србије  г. Александром Вучићем

Председник Републике Србије г. Александар Вучић састао се 2. децембра 2019. године са Његовом Светошћу Патријархом српским г. Иринејом.

У срдачном и отвореном разговору било је речи о темама које су од значаја за државу Србију и Српску Православну Цркву. Председник Вучић је информисао Његову Светост о актуелној политичкој ситуацији и све озбиљнијем привредном напретку Србије, који је резултат спроведених фискалних реформи. Саговорници су сагласни да су више рада и више јединства оно што ће увек давати значајно веће резултате на свим пољима и што ће Србију чинити бољом и организованијом државом за све њене грађане.