Актуелно

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, у седници одржаној 21. децембра 2021. године, на основу одлуке са овогодишњег заседања Светог Архијерејског Сабора, донео је одлуку којом се, у циљу превазилажења проблема насталих у Црквено-школској општини Светог Саве у Њујорку, као и васпостављања црквеног поретка и јединства међу тамошњим парохијанима, ова Црквено-школска општина и припадајућа јој парохија привремено поверавају на духовно старање и управљање Његовој Светости Патријарху српском Г. Порфирију до нормализације прилика у поменутој Црквено-школској општини.

из Канцеларије Светог Архијерејског Синода

Уснуо у Господу Епископ западноевропски Лука (Ковачевић)


Обавештавамо јавност и верни народ да се 17. децембра 2021. године у 15 часова упокојио Преосвећени Епископ западноевропски г. Лука. Царство му небеско и вечан спомен! Датум и време сахране биће накнадно објављени.

Епископ западноевропски Лука (Ковачевић)

Рођен је 30. октобра 1950. године у Пискавици код Бања Луке. Богословију Света Три Јерарха у манастиру Крки завршио је 1971. године, а студије теологије 1982. године на Институту Светог Сергија у Паризу. Замонашен је 26. јуна 1976. године, а исте године на празник Светог пророка Јелисеја рукоположен је у чин јеромонаха од стране Епископа аустралијско-новозеландског Николаја. Од 1982. до 1992. године био је сабрат манастира Светог Саве у Илајну у Аустралији. Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве, на свом редовном заседању 1992. године, изабрао је архимандрита Луку за Епископа аустралијско-новозеландског.

Чин епископске хиротоније у манастиру Ваведења Пресвете Богородице у Београду 17. августа 1992. године обавио је Патријарх српски Павле уз учешће већег броја архијереја. Исте године у манастиру Светог Саве у Илајну устоличен је у трон Епископа аустралијско-новозеландских. Године 1997. године изабран је за Епископа западноевропског са седиштем у Паризу, а уједно је обављао дужност администратора Епархије аустралијско-новозеландске све до 1999. године.

Епархија западноевропска

Богословље код Срба: изазови и перспективе

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је благословио и отворио научни скуп „Богословље код Срба: изазови и перспективе“ поводом стогодишњице почетка рада Православног богословског факултета Универзитета у Београду и осамстогодишњице Беседе о правој вери, коју је под сводовима манастира Жиче произнео Свети Сава.

Свечана прослава је одржана у крипти Саборног храма Светог Саве 15. децембра 2021. године, док је радни део научног скупа настављен сутрадан, 16. децембра 2021. године, на Православном богословском факултету. Научни скуп су организовали Православни богословски факултет Универзитета у Београду и Храм Светог Саве на Врачару.

Саопштење за јавност Светог Архијерејског Синода

Свети Архијерејски Синод је, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, у Патријаршији српској у Београду, од 7. до 10. децембра 2021. године, приступио извршењу обавезујућих одлука Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве које се односе на новоформиране корпорације у Сједињеним Америчким Државама, Православни богословски факултет Светога Саве у Либертивилу и Црквено-школску општину Светога Саве у Њујорку.

Седницама су, поред чланова Светог Архијерејског Синода, присуствовали и Њихова Преосвештенства епископи новограчаничко-средњезападноамерички г. Лонгин, канадски г. Митрофан, западноамерички г. Максим, источноамерички г. Иринеј и буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило, као и чланови Комисије Светог Архијерејског Синода за разматрање наведених питања: Њихова Преосвештенства епископи бачки г. Иринеј и шумадијски г. Јован, као и протојереј-ставрофор др Велибор Џомић, протојереј Владан Симић, протонамесник Мирослав Чолаковић, те господа правници Срђан Тодоровић, Мирослав Николић и Милан Андрић.

Епископ бачки Иринеј: Феномен крштеног некрста

Пре неки дан, 2. децембра, прочитах транскрипт гостовања грађанина Ненада Чанка у емисији Face to Face, емитованој 26. новембра, и то само оних делова у којима се дотични грађанин бави Српском Православном Црквом.

(Напомена: називам га грађанином, а не господином ни другом, јер га од господствености деле многе светлосне године, а нисам ни за то да комунистима поклонимо или препустимо древну и дивну словенску и српску реч друг или другар, иначе синоним за синтагму присни пријатељ: у богослужбеним песмама на црквенословенском језику Христос ословљава апостола Петра речима „друже Петре”, у значењу пријатељу Петре или драги Петре, а жене мироносице се међусобно називају другињи, што ће рећи другарице, дружбенице, пријатељице.)

1. Елем, он најпре констатује да слобода вероисповести, ако је то што јесте, значи и слободу од вероисповести, што је заиста потпуно тачно, да би у наставку поставио питање: „Да ли ја имам право да будем Србин, а да не будем православац?” и да би сâм себи одговорио овако: „Наравно да немам”, чему је претходило тенденциозно суфлирање водитеља: „По њиховим правилима, немаш”. За овакву подметачину, осим њега, мало ко је способан. Кад и где је ико од црквених ауторитета тврдио да нико ко није православац не може бити Србин? Да ли данас ико од црквених људи сматра да горе поменути субјект није Србин – Србин по пореклу, језику и слободној самоидентификацији – иако сви знамо да није православац, а није ни било какав верник, него је, напротив, идеолошки, овде и сада, један од најљућих непријатеља Православља и противникâ религије као такве? Да ли он зна да је максима „брат је мио које вере био” настала у српској православној средини и да ли слути ко је њен аутор? Из ње следи и то да верник – православни, али и инославни – прихвата и атеисту као брата или сестру мада целим бићем одбацује атеизам као облик вере, односно као негативну религију.

Саопштење за јавност

Примили смо мноштва оштрих протеста и негодовања поводом јучерашње објаве немачке политичарке Виоле фон Крамон, дате после разговора са Епископом диселдорфским г. Григоријем, да у Немачкој не постоји Српска Православна Црква, те смо одговорни да, истине ради, изјавимо: 

Српска Православна Црква постоји у Немачкој, као део једне,  недељиве  аутокефалне Српске Патријашије. Устав Српске Православне Цркве и уредбе важе као и било где на њеном канонском подручју и на теориторији Немачке, а сва црквено-јерархијска тела су обавезна да се по њима управљају. На основу Устава Српске Православне Цркве одговарајуће црквене власти постављају и разрешавају управе свих тела и органа, а Свети Архијерејски Сабор поставља и, по потреби, разрешава епархијског архијереја.    

Информативна служба  Српске Православне Цркве