Календар
Свети Аврамије Затворник
11. Новембар 2009 - 11:12
Из града Теније, у Мизији, у Малој Азији. Родитељи су га присилили да
се венча, али он остави и невесту, и родитеље и дом, и удаљи се на
велики подвиг. У подвигу је провео 50 година. За то време само два пута
је изашао из своје келије: први пут, по заповести надлежног епископа,
да преведе у Христову веру једно незнабожачко село, и други пут да
спасе своју заблуделу синовицу Марију.
Житије Светог Апостола и Јеванђелисте Луке
30. Октобар 2009 - 13:00
Свети Еванђелист Лука беше родом из Антиохије Сиријске. У
младости он добро изучи грчку философију, медицину и живопис. Он одлично
знађаше египатски и грчки језик. У време делатности Господа Исуса на земљи Лука
дође из Антиохије у Јерусалим. Живећи као човек међу људима, Господ Исус сејаше
божанско семе спасоносног учења свог, а Лукино срце би добра земља за то
небеско семе. И оно проклија у њему, ниче и донесе стоструки плод. Јер Лука,
гледајући Спаситеља лицем у лице и слушајући Његову божанску науку, испуни се
божанске мудрости и божанског знања, које му не дадоше ни јелинске ни египатске
школе: он познаде истинитог Бога, верова у Њега, и би увршћен у Седамдесет
апостола, и послат на проповед. О томе он сам говори у Еванђељу свом: Изабра
Господ и других Седамдесеторицу, и посла их по два и два пред лицем својим у
сваки град и место куда шћаше сам доћи (Лк. 10, 1). И свети Лука, наоружан од
Господа силом и влашћу да проповеда Еванђеље и чини чудеса, хођаше "пред
лицем" Господа Исуса Христа, светом проповеђу припремајући пут Господу и
убеђујући људе да је на свет дошао очекивани Месија.
Преподобни Киријак Отшелник - Михољдан
12. Октобар 2009 - 12:48
Преподобни Киријак Отшелник је рођен у граду Коринту, у време цара Теодосија Млађег. Отац му је био презвитер Свете Саборне Цркве. Свети Киријак се назива Отшелником због својих честих пустињачких усамљивања. Још од детињства, време је проводио читајући Свето Писмо и дивећи се Богу како је од почетка света све премудро уредио за спасење људско. У осамнаестој години пође он у Јерусалим, где посети света места, и презими у манастиру Светог Сиона. Ту се почео подвизавати и отиде у пустињу преподобном Јевтимију, који га с љубављу прими и предаде га светом Герасиму на реци Јордану, који му нареди да живи код њега у општежићу манастирском и да буде послушан. И ту се млади Киријак показао спреман да изврши све трудове, са благодарношћу Богу, не дајући себи одмора.
Свете мученице Вера, Нада, Љубав, и мајка им Софија
30. Септембар 2009 - 8:59
Живели и страдали у Риму у време цара Адријана. Софија
мудра, како јој и име каже (софија - мудрост), беше остала удовом, и као
хришћанка беше добро утврдила и себе и кћери своје у вери Христовој. У време
када се мучитељска рука Адријанова пружи и на добродетељни дом Софијин, Вера
имаше 12, Нада 10, а Љубав 9 година. Изведене пред цара оне све четири, држећи
се за руке „као венац исплетени" смерно али одлучно исповедише веру у
Христа Господа и одбише да приносе жртве идолској богињи Артемиди.
Воздвожење Часног Крста - Крстовдан
26. Септембар 2009 - 14:30
Овога дана празнују се два догађаја у вези са часним Крстом Христовим: прво проналазак часног Крста на Голготи, и друго повратак часног Крста из Персије опет у Јерусалим. Обилазећи Свету Земљу света царица Јелена намисли да потражи часни Крст Христов. Неки старац Јеврејин, по имену Јуда, једини знаде место где се Крст нахођаше, па присиљен од царице изјави, да је Крст закопан под храмом Венериним, кога подиже на Голготи цар Адријан. Царица нареди, те порушише тај идолски храм, па копајући у дубину нађоше три крста. Док царица беше у недоумици, како да распозна Крст Христов, пролажаше мимо тога места пратња са мртвацем. Тада патријарх Макарије рече, да мећу на мртваца редом један по један крст. Када метнуше први и други крст, мртвац лежаше непромењено. А када ставише на њ трећи крст, мртвац оживе. По томе познаше, да је то часни и животворни Крст Христов.
Житије Светог Петра Дабробосанског
17. Септембар 2009 - 8:44
Син је војводе и свештеника Богдана Зимоњића. Рођен је у Грахову 1866.
године. Монашки постриг примио је 1895, а за епископа
Захумско-херцеговачког изабран је 1903. године. Године 1920. постао је
митрополит Дабробосански. У Другом светском рату храбро је бранио
православну веру у српско писмо пред немачким Гестапоом. У том безочном
нападу, одлучну улогу имао је римокатолички свештеник Божидар Брал,
усташки повереник за Босну и Херцеговину. Митрополит Петар ухапшен је и
бачен у затвор у мају 1941. године. У затвору су му одузели сва
епископска обележја. После тешких мука, одведен је у Копривницу, а
потом у Јасеновац (или Госпић). Убијен је у Јасеновцу и бачен у ужарену
пећ за печење цигле.
