Календар

Преподобни Симеон Мироточиви - Стефан Немања



Велики владалац српског народа, ујединитељ српских земаља, творац независне српске државе, бранитељ Православља, истребитељ јереси. Када је утврдио државу, и веру православну у држави, тада, по примеру свога сина Саве, прими монашки чин у манастиру Студеници 1195. године и добије име Симеон. Жена његова Ана такође прими монашки чин, добије име Анастасија и повуче се у женски манастир. После две године иночества у Студеници Симеон оде у Свету Гору. Ту се настани најпре у манастиру Ватопеду, заједно са Савом. Отац и син проводили су дане и ноћи у молитви. Ту су саградили шест параклиса: Спаситељу, Бесребреницима, светом Георгију, светом Теодору, Претечи и светом Николају. Купе рушевине Хиландара и саграде диван манастир, у коме Симеон поживи само осам месеци па сконча. Кад је био на издисају, Сава га, по његовој жељи, положи на просту рогозину. Са очима управљеним у икону Богоматере и Спаситеља блажени старац изусти ове речи: "Всјакоје диханије да хвалит Господа!" И пресели се ка Господу 13. фебруара 1200.

Божанственом благодашћу просветлив се,
И по смрти показујеш светлост живљења свога
И истачем миро благоухања
Онима што притичу ка гробници моптију твојих,
И људе своје упутио јеси ка светлости Богосазнања,
Симеоне оче наш, Христа Бога моли
Да нам дарује велику милост.

Све­ти ве­ли­ко­му­че­ник Ђор­ђе Кра­то­вац

Блажени Георгије - Ђорђе родио се у српском граду Кратову, на десет сати хода од Штипа. Родитељи његови Димитрије и Сара беху људи благочестиви. Када Ђорђу би шест година родитељи га дадоше да се учи књизи; и он се учаше са великим успехом. Затим Ђорђе изучи кујунџиски занат; но отац му умре, и он рано остаде сироче. Диван лицем и веома стасит, Ђорђе се бојаше да остане у родном месту, да га не би силом узели на двор султанов, што се тада често догађало. Са тог разлога он отпутова у град Софију. Настанивши се ту у дому просвећеног и побожног свештеника Петра, он усаврши своја знања о вери и утврди се у љубави ка хришћанској побожности. Убрзо Ђорђе паде у очи својим одличним особинама. Мухамеданцима се прохте да овако узорног младића привуку к себи. Они изабраше између својих учених људи, улема, једног умешног човека да води разговор са Ђорђем.

Света Три Јерарха

Света Три ЈерархаУ време цара Алексија Комнена, дошло је међу ученим људима у Цариграду до несугласица и препирки, који је од тројице светитеља био највећи. По једнима је то био Свети Василије Велики, јер је дубоко продро у тајну бића, исти онај Василије који се својим врлинама уподобио Анђелима и такмичио се са њима. Он није тако лако опраштао грешницима, био је строг, јер немаде у себи ничег земаљског. Насупрот њему, био је Свети Јован Златоуст, који је лако опраштао грешницима и привлачио их покајању. Зато га једни сматраше мањим од Василија Великог, а други пак због његове слаткоречивости и разумевања слабости људских већим од Василија. Постојала је и трећа група, која је величала Светог Григорија Богослова, сматравши да је он највећи од њих тројице, јер одликова се он китњастим и дивним стилом, којим је превазилазио све црквене мудраце.

Свети апостол Тимотеј

Један од Седамдесет апостола, рођен у Листри Ликаонској. Отац му је био Грк, а мајка Јеврејка. Са апостолом Павлом Тимотеј се први пут срео у Листри. Био је сведок када је Павле исцелио хромога од рођења. Касније је био безмало стални сапутник апостола Павла: у Ахаји, Македонији, Италији и Шпанији. Апостол Павле му је написао две посланице. По мученичкој смрти апостола Павла, отишао је код Светог јеванђелиста и апостола Јована. Када је Јован прогнан на Патмос, остао је у Ефесу где је постао епископ. Убили су га незнабошци око 93. године. Мошти су му доцније пренете у Цариград, у цркву Светих Апостола, до гробова Светог јеванђелиста Луке и Светог апостола Андреја Првозваног.

Преподобни Максим Исповедник

Цариграђанин по роду. Био је високи дворјанин код цара Ираклија, а потом монах и игуман оближњег манастира. Највећи бранилац Православља од монотелитске јереси, проистекле из јереси Евтихијеве. Као што је Евтихије тврдио да је у Христу једна природа, тако су монотелити тврдили да је у Христу једна воља. Максимовим настојањем одржани су сабори у Картагени и Риму, који су анатемисали учење монотелита. Нашавши се противником и цару и патријарху, неописиво је страдао за Православље: прогоњен је, затваран, народ га је пљувао, војници тукли, кнежеви истјазавали. Са одсеченим језиком и руком прогнан је у земљу Скитску, где је у тамници провео три године. Душу своју предао је Господу 662. године.

Свети Марко Ефески

Све­тил­ник и хра­бри по­бор­ник Цр­кве Хри­сто­ве. Ро­дио се у Ца­ри­гра­ду 1391. го­ди­не од ро­ди­те­ља пле­ме­ни­тог ро­да. Из­у­чио је фи­ло­соф­ске и те­о­ло­шке на­у­ке, пр­во код свог оца Ге­ор­ги­ја, ђа­ко­на, а по­сле код дру­гих слав­них учи­те­ља тог до­ба. Ка­да је имао 25 го­ди­на, раз­дао је све сво­је има­ње и оти­шао на под­ви­жнич­ки жи­вот на острв­це Ан­ти­го­на у Мра­мор­ном мо­ру.