Константинова година

Црква у доба Светог Цара Константина Великог

На крају јубиларне године Миланског едикта (313-2013) објављен је зборник радова са Међународног научног скупа Црква у доба Светог Цара Константина Великог, заједничким трудом Православног богословског факултета Универзитета у Београду и Високе школе – Академије Српске Православне Цркве за уметности и консервацију.

Вођени народном пословицом Конац дело краси... организатор научног скупа и – уједно – уредник овог зборника протојереј-ставрофор др Радомир Поповић, и председник Научног одбора скупа Епископ бачки Г. Иринеј, после неколико међународних научних скупова (Ниш и Византија у Нишу, затим на Православног богословском факултету и у САНУ у Београду), округлих столова, неколико великих изложби ранохришћанске уметности (Луксембургу, Паризу и Београду), а затим и великог међуправославног молитвеног сабрања у Нишу, потписују рецензиран зборник петнаест научних радова.

У уводној речи уредник зборника истиче важност тренутка у којем је наша генерација Божјим промислом удостојена прослављања јубилеја Миланског едикта.

Свеколико Православље сабрано под небом Србије

Поводом 17 векова права на слободно исповедање вере

Током 2013. године Црква је обележавала 1700 година од доношења едикта о праву на слободно исповедање хришћанске вере. Њено Тело са свим њеним удовима, епархијама, парохијама и благочестивим народом широм васељене обележавало је овај значајан историјски догађај из 313. године када је Свети цар Константин, рођен у данашњем Нишу, издао документ у Милану – Милански едикт. Свет више није био као пре. Време се рачунало на време до Константина, које је обележило тровековно гоњење и убијање хришћана и време после Константина када је хришћанство добило слободу да исповеда своје учење и „да не треба апсолутно никоме одбијати право (слободу) да следује и изабере побожност и веру хришћана” и да приступи оној вери за коју сматра да му је корисна. За хришћанску веру је пострадало много мученика, али је њиховим мучеништвом хришћанство просијало и обасјало нови пут за читав свет.

Прослава јубилеја Миланског едикта у Норвешкој

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа британско-скандинавског г. Доситеја, Српска православна парохија Свети Василије Острошки у Ослу, главном граду Краљевине Норвешке, организовала је свечаност којом је обележен спомен на 1700 година од проглашења Миланског едикта.

Свечаност, која се састојала из предавања из области ранохришћанске историје и извођења монодраме Царица Јелена, одржана је 13. децембра 2013. године у сали Парохијског дома.

Бели Манастир: У част јубилеја Миланског едикта

Да славимо и прослављамо слободу вере у Једнога Бога и Спаситеља!

У Белом Манастиру свети храм слави свога патрона Светог архангела Михаила. Млади Беломанастирске парохије славе као своју крсну славу Светог мученика Стефана Дечанског. Ово је шеснаеста година како омладина у Белом Манастиру пали свећу свому заштитнику и путеводитељу. Благословом Његовог Преосвештенства Епископа осечкопољског г. Лукијана, ове свечаности обједињене су у заједничко славље на духовној академији у част јубилеја Миланског едикта, одржаној 24. новембра у биоскопској сали у Белом Манастиру.

Ћуприја: Светом цару Константину у част

Поводом обележавања 1700 година од издавања Миланског едикта, којим је проглашена верска толеранција у читавом свету, ученици Медицинске школе из Ћуприје уз подршку Одбора за просвету и културу Пожаревачко-браничевске епархије, на идеју катихете Медицинске школе, свештеника Зорана Мишковића, пригодно су обележили ову важну годишњицу, Духовном академијом „Светом цару Константину у част“, одржаном 25. новембра 2013. године.

Јубилеј Миланског едикта у Стокхолму

У години молитвеног спомена и свечаног обележавања 1700 година Миланског едикта на духовним просторима Српске Цркве и Епархија британско-скандинавска даје свој допринос кроз низ културних догађаја и предавања.

На северу Европе, међу православним хришћанима под јурисдикцијом Британско-скандинавске епархије, са благословом Његовог Преосвештенства епископа Доситеја, годишњица Миланског едикта обележава се молитвеним споменом и знаменитим културним догађајима које чине предавања посвећена личности равноапостолног цара Константина и његовој Светој мајци Јелени као уводни део за  уметничко-сценско извођење монодраме Царица Јелена према тексту Силване Хаџи-Ђокић, а у извођењу глумице Јелене Миле.