Константинова година

Украјина: Литија поводом 1700. годишњице Миланског едикта

Молитвена литија са честицама Светог и Животворног Крста Господњег и моштију Светих цара Константина и царице Јелене проћиће од 14. фебруара до 3. јуна 2013. године кроз више од педесет градова Украјине. Свечана литија, која је посвећена 1700. годишњици Миланског едикта којег је цар Константин прогласио, завршиће се у Кијеву, на дан када Црква слави Свете равноапостолне Константина и Јелену.

Крст светог цара Константина

У суботу, 16. фебруара 2013. године, у организацији Православне Епархије крушевачке и Историјског архива града Крушевца, у Амфитеатру цркве Лазарице представљена је књига Небојше Лапчевића Крст светог цара Константина штампана поводом 1700 година Миланског едикта.

• Аудио запис са промоције Крст светог цара Константина

Промоција књиге "Крст светог цара Константина"

Сусрет Патријарха српског и Председника Р. Србије

Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј састао се данас са г. Томиславом Николићем, председником Републике Србије, у згради Председништва Србије у Београду.

Председник Николић и Патријарх српски Иринеј изразили су забринутост у вези са безбедношћу грађана и српске Цркве на Косову и Метохији, поготово након недавних догађаја везаних за манастир Високи Дечани. Саговорници су се сагласили да међународне организације, које су присутне у јужној српској покрајини, обавезује мандат, са којим се сагласила и Република Србија, да штите права и безбедност грађана и верске објекте на Косову и Метохији.

Храм и уметност, превео и приредио Епископ нишки др Јован (Пурић)

У оквиру обележавања јубилеја 1700-тогодишњице од објаве Миланског едикта (313-2013) Православна Епархија нишка и Висока школа – Академија Српске Православне Цркве за уметности и консервацију у Београду заједнички су – са  благословом Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја – објавили зборник радова на тему Храм и уметност.

Зборник почиње својеврсним уводом Епископа нишког др Јована на тему Православни храм – синтеза уметности, где Владика указује на богослужбени циљ православног храма кроз синтезу уметности храма Свете Софије у Константинопољу, који је саграђен на месту где је Свети цар Константин саградио велику базилику. Следећа студија је рад Томаса Метјуза са Института за уметност Њујоршког универзитета на тему Преображајни символизам византијске архитектуре и значење Пантократора у куполи. Овај текст се комплементарно наставља на увод Владике Јована и говори о символици куполе у контексту живописања Пантократора у њој. После овог рада следи студија Раскол и византијско украшавање храмова, аутора А. М. Лидова која има особит допринос приликом разматрања литургијске редакције приликом украшавања храмова у 11. и 12. веку са посебним освртом на ново литургијско уређење у епохи у којој сама Литургија дуже време текстуално остаје непромењена уз објашњење примера сцене Причешће апостола (у олтарским апсидама Софије Кијевске и Софије Охридске).

Два јубилеја у Румунији

На основу предлога румуског патријарха Данила, Синод Румунске Православне Цркве сагласио се да 2013. година буде проглашена свечаном годином светих цара Константина и Јелене поводом јубилеја 1700 година од доношења Миланског едикта.

Сачињен је оквирни црквено-национални план за реализацију литургијског, културног и медијског програма под називом 2013 - Свечана година Светог цара Константина и Јелене у Румунској Цркви. У другој половине године уследиће и програм под називом Свети цар Константин и Јелена, ослонци Цркве.