Константинова година

Освећење подгоричког Саборног храма допринос прослави годишњице Миланског едикта

Један од доприноса наше Цркве прослави 1700. годишњице Миланског едикта, који би потекао из Црне Горе, могло би бити освећење храма Христовог Васкрсења у Подгорици

Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије најавио је могућност да освећење храма Христовог Васкрсења у Подгорици буде 28. или 29. септембра ове године. Митрополит је то најавио 25. јануара 2013. године у которској Галерији солидарности (палата Пима) отварајући изложбу графика под називом “Константин” аутора Вељка Михајловића, академског сликара из Београда, коју је организовало Српско пјевачко друштво Јединство из Котора поводом прославе своје славе Савиндана.

Владика Андреј о Миланском едикту

Посебно интересовање и велики број посетилаца Божићно-богојављенских сретања изазвало је гостовање Преосвећеног Епископа ремезијанског г. Андреја који је говорио о значају и суштини Миланског едикта. У занимљивом предавању Владика Андреј је истакао и важност и неопходност међуверског дијалога. „Кроз дијалог заступамо наша веровања и традицију“, каже епископ Андреј.

Овом приликом др Светлана Пејић је представила зидни календар за 2013. годину који је поводом 17 векова Миланског едикта штампала Издавачка фондација Српске Православне Цркве.  

• Извештај Радија Слово љубве

Епископ стобијски Давид: 1700 година од Миланског Едикта! Ослободите Архиепископа Јована!

У овој прилици, пре предстојећег сасвим кратког освртa на актуелна стања која се односе на непоштовање верских слобода у нашој земљи, подробно ћемо се осврнути искључиво на социолошки аспект предоченог проблема. Повод нам је следећи: историја бележи да се ове године навршава 1700 година од доношења Миланског Едикта. У суштини, Едикт представља одлуку, декрет о религијској толеранцији и прекиду сваког прогона на верској основи.

Константин - знамење анђела

У оквиру обележавања јубилеја Миланског едикта, у Нишу ће 27. фебруара премијерно бити приказана представа "Константин - Знамење анђела", у копродукцији Народног позоришта из Ниша и Народног позоришта из Београда.

Поводом јубилеја Миланског едикта, народна позоришта у Београду и Нишу најављују заједничку премијеру драме "Константин - знамење анђела". По оригиналној драми писца Дејана Стојиљковића, "Еп о Константину" режира Југ Радивојевић. Играју 22 глумца из Београда, Ниша, Крагујевца, Приштине, Зајечара, Крушевца и Лесковца.

Отворена Константинова година (313 – 2013)

Свечаном академијом у Народном позоришту у Нишу 17. јануара 2013. године свечано почела прослава јубилеја Миланског едикта. Патријарх српски Иринеј и председник Србије Томислав Николић отоврили годину Миланског едикта.

Свечаност је отворио поздравним говором градоначелник Ниша др Зоран Перишић, после кога су говорили: амбасадор Руске федерације Његова Екселенција Александар Чепурин као домаћин свечаности, Његова Преузвишеност бискуп Реформаторске хришћанске цркве др Иштван Чете-Семеши, Његова Екселенција надбискуп Орландо Антонини, апостолски нунције у Београду, кога је преводио београдски надбискуп Станислав Хочевар.

Јубилеј - подстрек да још истрајније сведочимо Господа Христа да би и други, видевши наша добра дела, прославили Оца нашега Који је на небесима

Беседа Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја на свечаности отварања године Миланског едикта
- Ниш, 17. јануар 2013. године -

Прошло је 1700 година од доношења Миланског едикта, којим је Свети Цар Константин Хришћанима гарантовао право да Господа Исуса Христа слободно прослављају. Пред нама је велики догађај, али и прилика да се после много векова упитамо: шта је тај акт значио за Цркву Христову, после три века прогона хришћана у Римској империји због тога што су проповедали Благу вест Светог Јеванђеља и сведочили Христа Васкрслога и што се нису уклапали у слику и поредак обоготворених императора.

Стога су хришћани били стављени ван закона као људи који проповедају „недозвољену веру“. Многи мученици из тог времена чијем се храбром сведочењу Истине дивимо, међу којима су и ранохришћански мученици са ових наших простора (Свети Флор и Лавр из Улпинане (данашњи Липљан), Свети Емил и Стратоник (Београд), Свети Ерасмо Охридски, Светих 150 мученика сирмијских (Сремска Митровица), испуњавају календар Свете Цркве Христове. Заслугом Светог Цара Константина хришћани су постали слободни. Постали су део друштва са правима која су имали и људи других религија, са имовином и слободом рада и деловања. Тим едиктом је Цркви гарантована слобода, по речима царским: „да дозволимо и хришћанима и свима другима слободу избора и да следују вери коју би желели, као и било којој божанској или небеској ствари, да би могли и ми и сви који су под нашом влашћу добар и миран живот водити“.