Култура

In Memoriam: Петар Омчикус (1926-2019)

После дуже болести упокојио се велики српски сликар aкадемик Петар Омчикус. Један је од првих који је афирмисао српско православно фреско-сликарство са представницима Де Голове владе. Високо ценећи достигнућа изложбе православног фреско-сликарства у Паризу уврстио се у ред оних сликарских великана који припадају српској сликарској и духовној култури. Велики број портрета чланова Матице Српске у Новом Саду је урадио управо Петар Омчикус.

Дани Светог Василија у Никшићу: Од Његоша до литије градом

У Никшићу данас почињу традиционални Дани Светог Василија Острошког. Централни догађај биће Литургија и свечаност 12. маја на сам празник. Свети Василије помаже свима, без обзира на веру и нацију.

Традиционална манифестација „Дани Светог Василија Острошког“, која се две деценије организује, биће одржана од 7. до 12. маја у Никшићу. Њен почетак биће у знаку Петра Другог Петровића Његоша и промоције двојезичног издања, руско-српског, „Луче микрокозме“ и „Биљежнице“. Програмом је планирана изложба икона Свети новомученици јасеновачки у светлости Васксења, концерти духовне музике и Данице Црногорчевић у част Светог Василија Острошког и веће Матице српске – Друштва чланова у Црној Гори.

Јубилеј народног музеја

Међу изузетним постигнућима која је током свог осмогодишњег боравка у Србији учинио Јован Стерија Поповић, био је и апел државним надлештвима који је расписао као Министар просвете, да прикупљају и достављају старине оснивајући тако, давне 1844. године, колекцију Музеума српског.

Препознавање важности прикупљања и чувања значајних сведочанства материјалне културе из прошлих епоха заједнички је именитељ свих 175 година трајања Народног музеја, а континуирано проналажење нових сазнања и приступа, бриге и представљања заједничког културног наслеђа још је једна од специфичкости које су обележиле дугу прошлост наше најстарије музејске установе.

Изложба о Романовима у Амбасади Србије у Москви

Изложба фотографија „Романови: царско служење“ биће отворена 7. маја 2019. године у 19 часова у Амбасади Републике Србије у Москви. Изложба је посвећена породици последњег руског цара. На фотографијама је забележен свакодневни живот у кругу породице и служење ближњима и отаџбини чланова царске породице. Посебну пажњу завређују фотографије из времена Првог светског рата кад су царица и царске кћери радиле као милосрдне сестре у војним болницама пружајући помоћ рањеним војницима и официрима.

Јан Асман: Аксијално време. Археологија модерне.

У 6. веку пре Христа ступили су у различитим културним просторима света, независно један од других, философи и пророци који су превазишли митолошко мишљење: Конфуције и Лао Це у Кини, Буда у Индији, Заратрустра у Персији, пророци у ревном Израиљу и философи пресократовци у Грчкој. Ово време је Карл Јапсерс назвао «Achsenzeit» ”Аксијално време”. Аутор ове књиге, Јан Асман, проминентни египтолог међународног угледа, описује како историографи и философи почев од просветитељства примећују зачуђујућу истовременост ”култура-аксијалног времена”, видевши у њему духовне темеље модерне. Реномирани египтолог Јан Асман појмом времена као осовине/споне служи се појмом философа Карла Јасперса „Vom Ursprung und Ziel der Geschichte“ 1949, да би диференцирао различите типове културног сећања у Европи, као и у Индији и Кини сагледао у заједништву. Другачије но у случају Египта, досеже дотично културно сећање речених култура само до 6. или 8. века наше ере.

100 година традиције часописа „Жички благовесник“

Ове године сусрела су се два важна јубилеја за Српску Православну Цркву: 800 година аутокефалије и 100 година традиције часописа Жички благовесник.

Тако је број април-јун 2019. Жичког благовесника, часописа Епархије жичке, добио леп и захтеван задатак да два велика јубилеја представи својим читаоцима. Труд на остварењу овог задатка видљив је већ на корицама. Предња корица је лепим дизајнерским решењем објединила фреску првог српског архиепископа Светог Саве из 1315. године, која краси зидове Краљеве цркве у Студеници, затим фреску Жичког сабора на којој се виде Свети Симеон Мироточиви и Краљ Стефан Првовенчани, као и две најзначајније задужбине ових владара: Манастире Жичу и Студеницу. Задња корица је украшена великом сликом Манастира Жиче, док је на њеном унутрашњем делу корица првог броја Прегледа Цркве Епархије Жичке из 1919. када је започета традиција епархијског часописа који ће 1938. понети име Жички благовесник. Са предње унутрашње корице, из простора садржаја часописа, посматра нас лик Светог Николаја Жичког, као оснивача часописа.