Култура

Питер Бројгел Стари: Апокалиптичар или хуманист?

Са суперлативима би требало бити обазрив. Али у овом случају чини  нам се  основаним: после шестогодишње припреме, исцрпног истраживања и уске а+сарадње са јавним и приватним изнајмљивачима, музејима и збиркама, Kunsthistorisches Museum у Бечу представља једну јединствену изложбу. Први пут је дело холандског мајстора из 16. века изложено у својој квази-потпуности са нешто више од 30 слика, 60 цртежа и графика.

Владика Николај: Песме молитвене - Божићне песме

БОЖИЋНЕ ПЕСМЕ

1.

Горди цар Рима заповед пише
Сваки поданик да се упише,
Број да се знаде, а свет да чује
Коликим царством Август царује.
Ал место Рима, града вучијег,
Цар се сред стада роди овчијег
У Витлејему, месту маленом,
И у пећини, стану тескобном.
Новоме Цару Исус је име,
Небесне војске стоје за њиме.
Царство је јего много силније
Од царства римског, и још бројније.
Колко је песка у сињем мору,
Колко ли звезда ноћу пред зору,
Толко анђела има, и више,
Број њихов ко би сав да испише!
Ал' сем анђела Он хоће људе
Те да му царство још веће буде.
Он живот вечни својима даје,
Царство Христово за смрт не знаје.
То царство расте на начин чудан
Из ноћи у ноћ, из дана у дан.

2.

Небесни град се отвара широм
Да благослови сву земљу миром.
Анђелска војска са неба креће.
За својим Царем на земљу слеће,
На земљу слеће, и радост јавља,
Песмом и сјајем Бога прославља.
- Пећина тесна, чудна обитељ,
На слами лежи Господ Спаситељ.
Рајски се сија пећина мала,
Због рајског Цара, Рај је постала.

3.

Пастири мили, устајте хитно,
Оставте стадо, крупно и ситно:
Дошо је Пастир над пастирима,
Дарове доно људима свима,
Дарове дивне: живот и радост,
Сретниче, срећни, прво ваш је Гост.
Пећина мрачна, стaja овчија,
Сва се ка сунце од Њега сија.
Постеља Њему - јасле и слама,
Гле, анђел прво јавља га вама.
Он избра просте по вечном суду,
Да му весници најпрви буду:
Просте пастире - светог Рођења,
Рибаре - славе и Васкрсења.

4.

Звезда се јави, цареве води,
Нов Цар се роди, Христос се роди!
Од нове звезде Исток се жари,
За новом звездом путују цари.
Ноћу путују а дању ћуте,
Прелазе лако далеке путе.
Њих води звезда, звезду анђели,
Док су пећини светој приспели.
Ту звезда стаде, к земљи се склони,
И Творцу своме смерно поклони.
По њој мудраци, пуни трепета,
Познаше славу Цара детета,
Клекнув, пролише сузе радости:
- Добро си дошо, Царе светлости,
Славо вечита, Сунце истине,
Добро си дошо, Божији Сине!
Исток те чека, Запад те сања,
Земља је Твоја, сва ти се клања.
До сад цареви - ево нас сва три,
Сад слуге Твоје - Цар си само ти.

5.

Младенци драги од Витлејема,
Живота вама на земљи нема,
Још мало грлте нане и тате
Док Ирод спреми своје џелате:
Чупаве руке да вас удаве,
Ил ножем да вам одсеку главе.
О мила децо, о невинашци,
За Христа први жртвени јањци!
Вапај ће мајки ваздух парати,
Рахила за вам горко плакати.
Ал време јури и лета лете,
Не жалте децо што умирете,
Од зла живота - добра смрт боља,
Од срамна пира - боља невоља.
Имена ваша Исус ће знати,
За кратки живот - вечни вам дати.
Вашим ће путем морати и Он,
Да крвљу својом опере Сион,
Ал неће никад, славан у слави,
Вршњаке своје да заборави.

6.

Ирод стрепи, круна му се мрачи,
Бисерје се у песак претвара,
Нова круна из Витлејема зрачи,
Звезда јавља једног новог Цара.
Књигочтеци, читајте ми књиге,
Ирод виче, разбите ми бриге!
Град Давидов колевка ће бити
Новог Цара, чеканог Месије;
Што Бог рече мора с' испунити,
Пророк Михеј тако пророкује.
Бесан Ирод, смртном злобом дише.
Књигочтеци књиге затворише.
Поноћ мека ка црна кадифа,
Дромедари по камену тапћу,
Једна звезда стазу им открива,
Док звездари о Месији шапћу.
Ирод будан, Ад му памет мути,
Јерусалим нови злочин слути.

7.

Света ноћи, о како си лепа!
Земља слуша анђелско појање,
Пастири же около вертепа
Мудрацима иду у сретање.
Све небесним тамјаном мирише,
Жив ће бити ко тај тамјан дише.
Анђели певају,
Пастири свирају,
Мудраци јављају:
- Бог се с неба спустио,
У пећини родио,
Људима се смиловао,
Да прествори створено,
Да очисти прљаво,
Да излечи болесно
- Бог се јави телесно.
Алилуј, Алилуј,
Господи помилуј.

8.

Слава Богу на висини,
Мир на земљи у низини,
Добра воља међ људима,
Спаситељ се роди свима.
Анћели певају,
Пастири свирају,
Мудраци јављају:
- Што је било, зло је било,
Зло никоме није мило
Од Адама до данас.
Бог се јави све због нас:
Да објави очинство,
Да утврди братимство,
Да дарује опроштај
И отвори свима Рај.
Алилуј, алилуј,
Господи помилуј!

9.

Ноћ прекрасна и ноћ тија,
Над пећином звезда сија,
У пећини мати спи,
Над Исусом анђел бди.
Анћели певају,
Пастири свирају,
Мудраци јављају:
Што народи чекаше,
Што пророци рекоше,
Ево, сад се у свет јави,
У свет јави и објави:
Родио се Христос Спас
За спасење свију нас.
Алилуј, алилуј,
Господи помилуј!

10.

ХРИСТОС СЕ РОДИ
Цар царева сниде
И прерушен приде.
Девојачко крило
Њега је родило.
Као прави Месија
Из Марије засија.
Ка човек се јави
Као Бог прослави.
Сам на мегдан ступи,
Од смрти искупи
Потомке адамске
Од власти сатанске.
Зато пред њим клекнимо,
С анђелима кликнимо:
Свјат си Боже праведни,
Свјат си христе рођени!
Ваистину се роди!

11.

Христос се роди
Да све к добру води.
Од злобе ка љубави,
Од пропасти ка слави,
Од жалости к радости,
Од омразе к милости,
Од срамоте к поштењу,
ош од греха к проштењу,
И од мрака ка сјају
И од земље ка Рају,
Ка животу вечноме,
Колу анђелскоме.
Ваистину се роди!
 

12.

Божић, Божић бата
Пун небеског злата,
Пун небесне благости
И Божије, милости,
Пун чобанске простоте
И анђелске чистоте,
Девојачког баја
И рајскога сјаја.
Божић, Божић светли дан
Сав је Христом обасјан.
Ваистину се роди!

Селма Лагерлеф: Бекство у Египат

А кад они отидоше, а то анђео Господњи јеви се Јосифу у сну и рече:
Устани, узми дијете и матер његову, па бјежи у Египат,
и буди ондје док ти не кажем: јер ће Ирод тражити дијете да га погуби.
И он усташе, узе дијете и матер његову ноћу и отиде у Египат.
(Јеванђеље по Матеју, 2, 13-14)

Негде далеко, у једној пустињи на Истоку, расла је пре много година једна палма која је била веома стара и веома висока... Стојећи тако осамљена и посматрајући пространу пустињу око себе, угледа она једног дана нешто што је нагна да од чуда стане њихати свој лиснати врх. Са краја пустиње ишле су две људске прилике. Палма је познавала сав пустињски народ, а тај човек и жена који су се приближавали били су странци и нису имали ни камиле, ни шатора, ни меха с водом. Палма која је била далековида, као што је то обично старији свет, видела је да је жена носила у наручју дете које је спавало главе наслоњене на њено раме.

Божићни број „Жичког благовесника“

У претпразничној радости објављујемо да је из штампе изашао нови број Жичког благовесника. Тематски ослоњен на велику тајну домостроја спасења нашег, васпостављања и испуњења назначења Лика Божјег у човеку, доноси Божићну посланицу Светог Николаја Жичког из 1930. године. Беседа Епископа жичког др Јустина приликом дочека Антиохијског патријарха Јована X својим светосавским контекстом одговара празнику Светог Саве коме у сусрет идемо.

Текст протонамесника Александра Р. Јевтића под насловом Бог је постао човек да бисмо ми постали богови – Људска права из другачијег угла разматра савремену тему људских права како из историјско-социолошког, тако и из теолошко-философског угла.

Бадњи дан

На­ве­че Бад­њег да­на, на Бад­ње ве­че, ло­жи се бад­њак. Ово мла­до др­во, обич­но хра­сто­во, сим­во­ли­ше Хри­ста и ње­гов ула­зак у свет. Ло­же­ње бад­ња­ка пред­ста­вља то­пли­ну Хри­сто­ве љу­ба­ви. За­тим, бад­њак је под­се­ћа­ње на др­во ко­је су па­стири до­не­ли у пе­ћи­ну и ко­је је пра­вед­ни Јо­сиф за­ло­жио ка­ко би се тек ро­ђе­ни Бо­го­мла­де­нац за­гре­јао у хлад­ној пе­ћи­ни. Има још јед­но ту­ма­че­ње: бад­њак је на­го­ве­штај Хри­сто­вог стра­да­ња и Ње­го­вог Кр­ста. Сла­ма ко­ја се уно­си у ку­ћу под­се­ћа­ње је на ону сла­му из ја­са­ла на ко­ју је Пре­све­та Бо­го­ро­ди­ца по­ло­жи­ла тек ро­ђе­ног Го­спо­да. Та­мјан ко­јим се ка­ди ку­ћа, као и да­ро­ви ко­ји се ста­вља­ју у сла­му, под­се­ћа­ње су на да­ро­ве ко­је су до­не­ли му­дра­ци са Ис­то­ка и њи­ма да­ро­ва­ли Но­во­ро­ђе­ног Хри­ста.

Рене Пфајлшифтер: „Позна антика. Један Бог и много владалаца“

(Rene Pfeilschiftrer. Die Spätantike. Der eine Gott und die viele Herrscher“,2., durchgesehene und aktualisierte Auflage, 2018)

Након што је Римско царство (Imperium Romanum) било равно половину столећа потресано најдубљим кризама, Диоклецијану (284-305) је пошло за руком да стабилизује царство. Тиме отпочиње епоха позне антике. Иако се под Диоклецијаном и његовим сувладаоцима наставља потчињавање хришћанства, нова вера ће се убрзо развити у државну религију. Ову епохалну промену прате многи сукоби са паганским(многобожачким) ставовима. То време карактеришу и сеобе народа, при чему варварима полази за руком да оборе царство на Западу (476), док је на Истоку Цариград још дуго прослављао своје тријумфе. Но инвазија ислама ће и ту означити прелом и дубоку цезуру чије се цивилизацијске последице и данас осећају.