Култура

Хорови међу фрескама

Концертно вече дечјих хорова на Међународном фестивалу духовне

Meђународни фестивал  духовне музике традиционално, у већ започетој другој деценији, окупља и овог лета Господњег у нашим храмовима велике подвижнике при православним храмовима у Србији и у расејању, уз гостујуће хорове из православних храмова помесних Цркава. Дугачак би био списак учесника. У овом духовно-културном саборовању посебно место припада најмлађима окупљенима у дечјим хоровима. На овај начин наша Црква и сви окупљени око Фестивала духовне музике негују православно и традиционално појање. Фестивал је основан 1995. са циљем обнове, очувања и обогаћења српске православне духовне музике и упознавање духовне музике свих осталих конфесија из светског културног наслеђа.

Отворен Центар руског језика и културе у Требињу

Његово Преосвештенство Владика захумско-херцеговачки г. Григорије 26. априла 2015. године у Епархијском дому у Требињу отворио Центар руског језика и културе „Возрожденије“, јединствен на подручју Републике Српске. Владика Григорије пожелио је да ова школа буде успјешна и да полазници руског језика прошире знање о Русији, руском језику и руској култури.

Искра Шавника

У понедјељак 20. априла 2015, у сали Скупштине општине Шавник промовисан је нови парохијски часопис "Искра Шавника". Поздрављајући бројну публику, свештенство и монаштво Епархије, сабране поводом промоције првог броја часописа "Искра Шавника“, који издају парохија шавничка и манастир Бијела, надлежни парох јереј Драженко Ристић је казао да су се ове новине „родиле о Васкрсењу Христовом, празнику над празницима, којем се радује све што дише на небу и на земљи“.

"Управо из смисла васкрсења и радости живота настао је и овај наш часопис, а са благословом надлежног нам Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија. Идеја у вези покретања овог гласила одавно се налазила у духовним ризницама, а свој епилог добила је на овогодишњој светосавској академији у селу Дужи, када је о. Исаија, старјешина манастира Бијела, покренуо питање о томе да се духовно, књижевно и историјско богатство стави на папир, јер је овај крај ризница видљивог и невидљивог и да на тај начин овај наш крај добије свој лист и каже свој глас“.

Еуген Вербер, глумац, преводилац, јудаиста...

Мирјана Белић-Корочкин-Давидовић и Радивоје Давидовић, Еуген Вербер, глумац, преводилац, јудаиста..., Београд 2014, стр. 307.

Еугена Вербера сам упознао 1992. године у Сокобањској улици где се налазио на рехабилитацији. Пре него што је узео у руке мој управо објављени кратки „Библијски речник“, запитао ме је, да ли сам име вође јеврејског народа и законодавца написао као Мојсије или Моше. Одговорио сам да је у традицији српског народа име Мојсије уврежено, да је оно у његовој крви, да га носе многа световна лица, а поготово монашка, међу којима достославни епископи, митрополити... А да не говоримо да имамо и презимена настала од овог  имена као што је Мојсиловић! А шта би било кад бисмо и остала библијска имена писали на изворном старојеврејском језику, па бисмо имали, за нас, рогобатне изговоре, као Хошеа (Осија), Хабакук (Авакум), Јошафат (Јосафат), Даниел, Јакоб и силна друга имена, и то не само лична, него  и топониме, орониме и др. Напоменуо сам и то да је преводилац Старога завета, чувени Ђура Даничић, иако је за свој превод имао као предложак Тремелијусов латински превод сачињен са старојеврејског (у 16. веку), није се двоумио него је сва лична имена и топониме донео према црквенословенској, односно руској Библији, а и то спада у наш српски идентитет, не само верски. Чувени библиста Вербер ме је пажљиво пратио, да би из срца казао: У праву сте, и то потпуно! Такав исказ може дати само човек широких видика и огромног знања.

Протојереј-ставрофор Ранко Билинац: Митрополит Свети Петар Зимоњић

Књига „Митрополит Свети Петар Зимоњић“, аутора протојереја-ставрофора Ранка Билинца, која говори о животу и раду митрополита дабробосанског Петра Зимоњића, који је мученички пострадао од усташа 1941. године, промовисана је синоћ у Културном центру Источно Ново Сарајево. Ријеч је о докторском раду проте Ранка Билинца, који је одбрањен на катедри за историју Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву.

Изложба поводом два века српске просвете у Загребу

У понедјељак, 20. априла 2015. године у СКД Просвјета у Загребу отворена је фотоизложба ауторке Љиљане Вукашиновић поводом два вијека српске просвјете при загребачкој црквеној општини.