Култура

Нотр Дам прославља 850. рођендан

Ова католичка црква из 12. века ''преживела'' је Стогодишњи рат, Француску револуцију и два светска рата, а сада је спремна да дочека инвазију фотоапарата посетилаца који ће је посетити на дан обележавања њене годишњице, преноси Ројтерс.

Угнеждена на острву на реци Сени, Нотр Дам је вољено религијско, културно и историјско место у граду светлости. ''Свих 850 година ова катедрала је симбол лепоте, истине и доброте који привлачи генерације'', рекао је свештеник Патрик Жакин.

Изложба фотографија о Хиландару

Хиландаром, пратећи неисцрпну инспирацију уметника, надахњивао се 2010. године и Станко Костић који је са фотоапаратом боравио у овој српској светињи, где је снимио око две хиљаде фотографија. Педесетак тих фотографија ушло је у избор за изложбу под називом „Хиландар“ која је 11. децембра отворена у Галерији науке и технике САНУ у Београду.

Мирко Сајловић: Милански едикт у контексту реформи III и IV века

Издавач: Висока школа – Академија Српске православне цркве, Београд 2011.

У прилог прослави јубилеја Миланског едикта, 313 – 2013. година, пред српским читаоцем нашла се и књига Мирка Сајловића - Милански едикт у контексту реформи III и IV века. Већ сам наслов монографије упућује и на њен крајни циљ писања. Како сам аутор у предговору каже - књига „нема за циљ да изложи свецелу биографију или Житије Светога цара Константина Великог, нити да се ухвати у коштац са свим друштвено-политичким и културно-идеолошким проблематикама III и IV века, већ првенствено да укаже на битне историјске токове и околности које су довеле до озваничења и заживљавања одредби Миланског едикта. Доношење Миланског едикта, и као дело Промисла Божјег“, аутор је посматрао „у ширем контексту историјских догађаја и неопходног узрастања религијске свести римског човека. Јер, несумњиво, Милански едикт није ad hoc донесен, нити је као такав могао бити прихваћен од Римљана (Ромеја). Он је имао своју тровековну предисторију у смислу широке припреме касно-античког римског друштва за остварење својих одредби. Друштвени амбијент у коме је донесен Милански едикт генерално карактеришу: велика криза III века и изведене Диоклецијанове реформе, слабљење класичних римских религија и њихово узрастање од многобожачког полицентризма ка моноцентризму и, на крају, грандиозна личност цара Константина и његово чудесно преобраћење.“ Ауторова намера, дакле, била је да у контексту великих потреса и реформи римског друштва током III и IV века, и преко преображене личности цара Константина, прикаже доношење Миланског едикта и његову имплементацију.

Представљање књиге Злочин у рату – геноцид у миру

Представљање књиге Злочин у рату – геноцид у миру
уторак, 11. децембра у 19.30 часова, Мала сала Коларчеве задужбине

Говориће аутори књиге: Владислав Јовановић, некадашњи министар спољних послова СРЈ, генерал Слободан Петковић и проф. др Слободан Чикарић, академик.

У саиздаваштву Службеног гласника и Друштва Србије за борбу против рака објављена је студија на српском и енглеском Злочин у рату – геноцид у миру, о последицама НАТО бомбардовања Србије од 1999. Књига документовано показује стотине локација где су на тлу Србије бачени пројектили са смртоносним радиоактивним супстанцама. У више од 60 одсто случајева то су били цивилни циљеви, а чак 44 одсто свих напада је извршено у последњих 10 дана рата, након постигнутог споразума о окончању агресије.

Радови српског иконописца на изложби у Сибиру

Академски сликар и иконописац Владимир Ћетковић из Београда изложиће своје радове на Никољдан, 19. децембра 2012. године у Државном музеју природе и човека у сибирском граду Ханти-Мансијск. На две самосталне поставке биће изложено 60 икона-минијатура, као и цртежи и графике. Ово није први пут да Ћетковић своје радове излаже у Сибиру – прошлог лета запажено је представљао нашу земљу на интернационалној конференцији о старим занатима, после чега је и уследио позив да изложи своје радове у велелепном здању у Ханти-Мансијску.

Високо интернационално признање протођакону Радомиру Ракићу

Интернационална Академија Иво Андрић уручила је јуче, 10. децембра, у Удружењу књижевника Србије високо интернационално признање за животно дело протођакону Радомиру Ракићу, дугогодишњем службенику Српске патријаршије и бившем лектору на богословским факултетима у Београду и Фочи, и данас на Академији за црквену уметности и конзервацију.