Култура

Пројекције филмова на Богословском факултету

Обавештавамо студенте Православног богословског факултета Универзитета у Београду и све друге који су заинтересовани да ће у организацији Актива студената 26. и 27. децембра 2012.  године са почетком у 18.15 часова у амфитеатру факултета бити приказани документарни филмови о животу и раду патријараха српских, Гаврила Дожића (среда) и Германа Ђорића (четвртак). Увод у пројекцију оба филма даће аутор, историчар Вељко Ђурић Мишина.

Издања Епархије нишке

Епархија нишка је објавила неколико капиталних дела у 2012. години, која су штампана у оквиру прославе јубилеја 1700-тогодишњице Миланског едикта (313-2013). Првенствено пажњу јавности скрећемо на две монографије Икона Христа (објављена на енглеском, руском и српском језику) и Икона и химна Богородици, које су понос целе Српске Цркве у данима прославе; и на збирку изабраних беседа Патријарха српског Г. Иринеја Покајте се и верујте у Јеванђеље. Треба истаћи и књигу Христологија, која је већ препозната као уџбеник и помоћно средство у проучавању православне догматике. Епархија нишка је заједно са Академијом Српске Православне Цркве за уметности и консервацију објавила и допуњену докторску дисертацију Епископа нишког др Јована (Пурића) под називом Философија педагогије Светог Јована Златоуста, на српском, енеглском и немачком језику.

Саборност VI (2012)

- Ziziulas, John — Ontology and Ethics  [pdf]
- Vasiljević, Maxim — St. Maximus the Confessor's Contribution to the Problem of Transcending the Createdness  [pdf]
- Крстић, Зоран — Клерикализам и лаицизам — две крајњости у разумевању служби у Цркви  [pdf]
- Чиликов, Стоян — Икона и Евхаристия  [pdf]
- Јанковић, Живорад — Поводом записа инока Исаије  [pdf]
- Ивановић, Дарко — Црква у Великој Плани  [pdf]
- Андрејић, Живојин — Страшни суд Богородичине цркве у Велући  [pdf]
- Зизијулас, Јован — Примат и национализам  [pdf]
- Krstić, Zoran — Impact of the Economical Crisis on the Social Structure of the European Society  [pf]
- Матић, Златко — Баламански документ (1993) — проблем „унијатизма“ у дијалогу Православне и Римокатоличке Цркве  [pdf]
- Кели, Џон — Из новозаветне исагогике  [pdf]

1700 година слободе хришћанства: ОВИМ ПОБЕЂУЈ!

Црквена уметност на тлу Епархије браничевске - Календар за просту 2013. годину

Велики ромејски цар, свети Константин Велики, један од највећих владара читаве историје света, са правом се може сматрати „најутицајнијим човеком у историји“. Преокрет којим он персонификује нови однос Римског царства, политичког ентитета који је дочекао Месију, према Цркви, месијанској заједници која странствује у свету, заокрет који се исправно назива „константиновским“, а који се огледа и у доношењу Миланског едикта (313), непосредно и суштински је утицао на историју Цркве и читаве васељене.

Псaлтир у преводу Ђуре Даничића

Хришћанска мисао, Ваљево-Београд 2012, стр. 226.

Својевремено је, давне 1955. године, свети Епископ жички Николај, у издању Свечаника у Минхену, приредио Псалтир, правилно нумерисан и подељен на катизме за народну употребу. Владика је написао и предговор и при том истакао да су Псалми „тишина душе, дароватељи мира, успокојитељи смутних и туробних помисли... Из Псалама познајеш величину хабрости, строгост правде, красоту целомудрености, савршенство разумности, узор покајања и сваког добра које год помислиш...“

Свети Владика истиче да је Псалтир као књига ушао у богослужбену употребу још од апостолских времена. У Православној цркви се ниједно богослужење на саврашава без њега. У манастирима се Псалтир прочита цео у току сваке седмице. Изузетно по Карејском типику, Псалтир се прочита у његовој испосници целином сваки Божји дан. „Све до друге половине 19. века деца су учила у почетним школама, руским и српским, читање Псалтира и Часослова. И било је мање зла у свету,“ додаје Свети Владика.

Иван Ристић: Вера и наука

Обележја Плус, Београд 2012, стр. 303.

Ова књига се бави питањем теориjског односа науке и светских религиjа, с посебним освртом на православно учење. Разматра се питање да ли су научне теориjе у колизиjи или у складу са различитим верским учењима и у ком степену. Обухваћене су наjпознатиjе светске религиjе: православље, римокатолицизам, протестантизам, jудаизам, ислам, будизам, таоизам. Ова питања су разматрана на пољу фундаменталних наука: физике, математике, биологиjе и психологиjе.

На пољу физике показуjе се непротивречност између обjективних научних сазнања о свету и верског учења. Истакнута jе дескриптивна природа научних теориjа (коjе се не баве тумачењем суштинског узрока поjава, него само формално описуjу природне поjаве до извесне прецизности). Анализирана су ограничења научних метода као што су: нереалне и незамисливе математичке конструкциjе, подељена математика, непоуздана полазна тврђења, нерешиви системи jедначина, увећавање незнања (умножавање проблема). Због наведених ограничења научна сазнања не могу бити пут спознаjе суштине нити се могу користити као аргумент доказивања у философским расправама, посебно не као аргумент атеизма и материjализма.