Култура

„Хроника српске лавре“ Александра Лабана

Пре неколико дана појавила се књига „Хроника српске лавре“ аутора Александра Лабана. Ово је један од најбољих историјских романа последњих година у нас. Испричао га је монах Димитрије, који долази из Солуна у Хвосно (Метохију) са моштима Стефана Немање и Светога  Саве.

Приповест обухвата пет векова Пећке патријаршије: од Латинског царства до упокојења Арсеније Чарнојевића у Бечу. Писац се није одлучио за конкретан догађај из историје коме би посветио неколико стотина страна, већ иде обрнутим путем – неколико векова сместио је у изванредну епопеју о православљу, философији, историји, архитектури...

Нови број Епархијског благовјесника

Из штампе је изашао четврти број часописа Епархијски благовјесник, гласила Епархије бихаћко-петровачке, којим је завршена и прва година његовог издавања.

Подсећамо да часопис излази четири пута годишње, као и на то да се сви који то желе могу претплатити.

Потребни подаци о уплатама могу се наћи у импресуму часописа или на сајту Епархијски благовјесник.

100 година од проналска Нефретете

Магично-мајестетична лепота са обале Нила и једна капитална студија о успону и паду древног Египта

Пре тачно сто година, 6. децембра 1912., у оквиру археолошких ископавања у египатској долини Амарни, немачки археолог Лудвиг Борхард је пронашао бисту египатске краљице Нефретете из 14. века пре Христа. Амарна је руина древног египатског града Ахетатона, који је основао Ехнатон (Аменхетеп IV) као престоницу новог монотеистичког култа и исповедања такозване теологије светлости бога Атона.

Готово 3360-годишњу „шарену главу“ мајестетичне краљице на Нилу, како је записао шеф-археолог Борхард у свој дневник „немогуће је описати, већ је ваља видети“. Тим јубиларним поводом, египатској first lady засењујуће лепоте посвећена је изложба под називом: „Im Licht von Amarna. 100 Jahre Fund der Nofretete“ - „У светлости Амарне. 100 година од проналска Нефретете“ у „Новом музеју“ у Берлину, која је отворена 7. децембра 2012. и која ће трајати до 13. априла 2013. Нефретете је постала икона-симбол овог музеја.

Стилијан Пападопулос: Од апостолских ученика до Никеје

Патрологија I: Увод, II и III век, превод Коста Симић, Православни богословски  факултет – Институт за теолошка истраживања, Београд 2012. 410 стр.

Један од кључних проблема теолошког образовања у Србији, како средњошколског тако и високошколског, јесте недостатак адекватних уџбеника и настаних средстава. Изгледа невероватно, али је, нажалост, истинито, да за већину предмета, чак и за оне суштински важне (као што је нпр. догматско богословље), на нашим богословским факултетима уопште немамо праве уџбенике, већ се едукација врши тако што се користе разне монографске публикације, одн. студије објављене у зборницима или часописима, које често уопште нису примерене за подучавање студената (нпр. савремене богословске расправе као обавезну литературу читају и из њих полажу испите студенти који, јел’, уопште нису пре тога довољно упућени у озбиљну проблематику која је присутна у тим расправама; то су им често прва теолошка штива са којим се сусрећу у обуци, иако по природи ствари, ишчитавање таквих радова долази након завршавања основне едукације).

Пола века науке о књижевности

500. годишњица Рафаелове „Сикстинске мадоне“ - „најлепше жене на свету“

Рафаелова „Сикстинска мадона“, сакрална и култна слика (икона) -  названа „најлепшом женом на свету“ - за Дрезден је оно што је „Нефертити“ за Берлин или „Мона Лиза“ за Париз. Ова слика је, као и Леонардова „Мона Лиза“, једно од најпознатијих ремек-дела ренесансне уметности и једина Рафаелова олтарска слика у Немачкој. Рафаел (1483-1520), напоредо са Леонардом и Микеланђелом, репрезентује на идеалан начин зенит ренесансе у Италији.

Рафаел је по налогу Папе Јулија II. 1512./13.г. насликао „Сикстинску мадону“, величанствен мотив епифаније, за храм бенедиктинског манстира San Sisto у Piancenzi. Вазари је о њој са усхићењем писао - „cosa veramente rarissima, & singulare“. У Пјаћенци је ова икона стајала у олтару манастирског храма равно 250 година, а од 1754. у Дрездену, пошто ју је саксонски кнез и пољски краљ Август III. купио за 25 хиљада скудија. За овај јубилеј је сачињен и нови рам, сходно историјским примерима сакралне уметности у Италији око 1500.г., у стилу тзв. „табернакел-рамова“. Винкелман је 1755. био први који је величао не само сакралну визију ове иконе, насликане брзим потезом („alla prima“), већ и њену овострану димензију. Многи су у њој видели савршену манифестацију религиозности.