Култура

Почела градња "Андрићграда"

Почетак градње "Андрићграда", града у камену у спомен на нобеловца Иву Андрића, свечано обележен у Вишеграду. Град који се гради за потребе снимања филма Емира Кустурице "На Дрини ћуприја", биће завршен 2014. године.

Почетак радова на изградњи "Андрићграда", града у камену, који ће се радити по идеји прослављеног редитеља Емира Кустурице, свечано је обележен у Вишеграду.

Георгије И. Мандзаридис - Хришћанска етика I, Увод-основна начела, савремена проблематика

Георгије И. Мандзаридис - Хришћанска етика I, Увод-основна начела, савремена проблематика
Каленић, Крагујевац 2011, превео са грчког свештеник Драган Поповић

За непуна два месеца српска читалачка јавност богатија је за две књиге истакнутог теолога Георгија Мандзаридиса. Проф. Мандзаридис спада међу најбоље изданке солунске богословске школе; прослављени православни етичар, аутор бројних студија које су превођене на водећим светским језицима достојни је следбеник великог лаика-теолога св. Николе Кавасиле.

Овај приручник за Хришћанску етику који је пред нама се разликује од осталих који су познати нашој јавности. Наиме у нашој јавности су доступна два приручника за етику: двотомно дело Морално богословље од др Димитрија Димитријевића и Хришћанска етика од Евгенија Спекторског. Ова прва је још увек у употреби у српским богословијама и представља класичан уџбеник схоластичког типа, који не излаже у толикој мери православни приступ етици а који у великој мери критикује Мандзаридис (стр.45), док код Спекторског преовладава један шири приступ који није толико усмерен ка синтези православне мисли, нити је пак усмерен ка уводним питањима. Оба ова приручника показују слабости при суочавању са недоумицама у савременом друштву.  Предност овог приручника јесте управо у томе што у њему постоји извесна систематизација  православне етике, која је по аутору прихватљива зато што према његовом мишљењу етика има за циљ да нуди претпоставке новога живота и да изложи основне црте објављивања јеванђеља свету, док - са другсе стране - систематска етика има за циљ да пружи заокружени етички систем, што је у раскораку са православном традицијом (стр.71). 

Свето Писмо у издању Светог Архијерејског Синода

Епископ Атанасије (Јевтић): Ново потпуно издање Светог Писма на савременом српском језику

У издању Светог Архијерејског Синода наше Цркве изашло је недавно (крајем 2010, на 1458 страна) потпуно српско Свето Писмо Старог и Новог Завета – пуна Библија, која садржи све канонске и девтероканонске књиге Старог Завета, тј. свих 38 канонских и 11 девтероканонских књига (из ширег канона), и такође свих 27 канонских књига Новог Завета.

Ових 11 старозаветних девтероканонских, али такође богонадахнутих књига, сада се, заједно са првоканонских 38, појављују први пут у савременом српском преводу, као што су до сада биле заједно са осталим старозаветним књигама у грчкој и словенској Библији. (Као додатак унета је сада и 4. Књига Макавејска, пошто се она налази придодата најстаријим грчким рукописима Св. Писма Старог Завета из 4-5. века).

Српски православни крстови у Осијеку

У просторијама Српске православне црквене општине у Осијеку 3. јула 2011. године одражана је трибина Српски православни крстови у Осијеку (од 1690-до данас). Приређивач ове трибине је др медицине Милорад Мишковић, чувар српске баштине у осјечком подручју, а ово је наставак циклуса презентовања осјечке српске и културне баштине.

Архимандрит Алексеј Богићевић: Сусрети са Старцима

Пред великим бројем окупљених, у петак, 1. јула 2011. године у сали Народног Позоришта у Крушевцу, а са благословом Његовог Преосвештенства Епископа шумадијског и Администратора Епархије крушевачке Господина Јована, одржана је промоција књиге Архимандрита мр Алексеја (Богићевића) игумана Свештеног манастира Светог Луке у Бошњану "Сусрети са Старцима" у издању Издавачке куће "Каленић".

Eпископ Теодосије упутио писмо са изразима дубоке забринутости генералном директору УНЕСКО

Епископ Рашко-призренски Теодосије упутио је писмо генералном директору Унеско у коме изажава забринутост због недавно одржане дискусије у Комитету за светску културну баштину у Паризу када је покушано је да се четири српска културна добра: Пећка Патријаршија, Високи Дечани, Грачаница и призренски храм Богородица Љевишка, преименују у косовску баштину. У свом обраћању Владика упозорава да се непотребним политизовањем питања српске културне баштине на Косову и Метохији она доводи у непосредну опасност.