Култура

Изложба "Србија, земља фресака" у Риму

Уметнички и духовни токови средњовековне епохе на тлу Србије, уз помоћ специфичног ликовног израза, представиће се у базилици Светих апостола у Риму, од 6. до 29. јула. Изложба "Србија, земља фресака" представља малу антологију српског средњовековног стваралаштава, од Студенице до Каленића. Посетиоци ће моћи да виде преко двадесет копија фресака, бројне одливке камене пластике, као и макете манастира Сопоћани и Милешева.

Лубарда задивио Италијане

Док теку припреме за почетак радова на обнови куће-легата Петра Лубарде у Иличићевој 1, у Централном институту за конзервацију (ЦИК) интензивно се спасавају његова дела, која су после смрти супруге великог сликара пронађена у изузетно лошем стању. Конзервација две слике „Косовски бој“ и „Ноктурно 1“ управо је завршена, а ускоро ће у новом сјају заблистати и „Ламент над поетом Његошем“.

Јубилеј Храма Светог Василија у Москви

На данашњи дан, 1561. године завршена је изградња Покровског сабора, познатог као Храм Василија Блаженог. Храм, изграђен по наредби цара Ивана Грозног, био је сведок великих историјских промена у Русији и остао симбол руске престонице. Пре 450 година, на данашњи дан био је освештан Храм Василија Блаженог, саграђен по наредби цара Ивана Грозног, у част заузимања Казанског и Астраханског царства. Према легенди, цар је наредио да се градитељима храма, Барми и Постнику, ископају очи, да не би никада више могли да саграде тако леп храм.

Приватне библиотеке код Срба у средњем веку

Библиотеке средњег века нису, према нашим критеријумима, библиотеке са масивним фондовима. Ни читаоци, који наглас изговарају и прстом подвлаче прочитано, нису карактеристични за наше време.

Дворске, владарске, властеоске и друге приватне библиотеке, попут библиотека цара Константина II, Патријарха Фотија или његовог поштоваоца и ученика Аретаса у Византији, нису биле непознате у средњовековној Србији. Покушаји типолошког одређења наводе на закључак да се, слично византијској и западно-европској средњовековној традицији, у српским земљама, јасно издвајала два типа библиотека: приватне и манастирске. У прву групу убрајају се дворске библиотеке, односно библиотечке збирке владара, властелина, касније и имућнијих грађана, док другој групи припадају збирке при црквама, манастирима и њиховим испосницама. Пад Деспотовине (1459) и турско ропство прекинули су најаву епохе хуманизма и ренесансе код Срба, која се огледала и у развоју једног броја приватних библиотека.

Митрополит Иларион Алфејев: Христос Победитељ Ада

Каленић, Крагујевац 2010, 304 стр.; превела са руског језика Марија Дабетић

Митрополит Иларион Алфејев спада у најплодније и најзначајније савремене руске богослове. Поникао у окриљу Mитрополита Калистоса Вера, под чијим вођством је и докторирао у Оксфорду 1995, његова богословска мисао се све више уобличавала преко таквих наслова попут Тајне вере, Св. Симеон Нови Богослов и Православно предање и Духовни мир св. Исака Сирина – која представљају дела која су имала одјека у међународној богословској јавности.

Религиозност у Србији 2010.

Истраживање религиозности грађана Србије и њиховог става према процесу европских интеграција

прир. Андријана Младеновић, Хришћански културни центар, Centre for European Studies, Konrad-Adenauer-Stiftung, Београд 2011, 275 стр.

Ово социолошко истраживање је израз потребе да се, бар у некој мери, појасни место религије у садашњем друштву у Србији. Опречни ставови о положају Цркве и верских заједница и њиховој друштвеној улози, о утицају на политику, o броју (не)верујућих, често су засновани на непоузданим подацима или личним склоностима. Они имају за исход стереотипе који онемогућавају сагледавање стварности и правог стања, те често доприносе различитим злоупотребама.Из тих разлога, жеља приређивача ове студије била је да се емпиријски утврди „друштвена релевантност религије у Србији“. Циљ истраживања је био да се утврди типологија верника, мотиви њихове религиозности и доживљај вере, те о каквој се религиозности ради, као и однос према религиозним установама, став према европским интеграцијама, међурелигијском дијалогу, итд.